Руски патријарх је, говорећи на Светском руском народном сабору у Москви, истакао да је потребно „признати чињеницу паралелног пута развоја наших друштава“. Он је нагласио да паралелно у том случају не значи изолацију, међусобно искључивање, већ да паралелно инсистира на идентитету и праву постојања та два могућа пута развоја.
Успостављање дијалога Русије и Запада и борба против међународног тероризма биле су централне теме 20. Светског руског народног сабора, који се одржава у главној саборној цркви земље, московском Храму Христа Спаситеља.
Патријарх Кирил је рекао да сарадња Русије и Запада треба да се обавља „не науштрб својих интереса, али и без нових линија разграничења и без стварања стереотипа и подела на цивилизовани и варварски свет, на осовину добра и осовину зла“.
Патријарх Кирил је скренуо пажњу и на раст исламског радикализма.
Као један од извора исламског екстремизма руски патријарх види у томе што људи на Западу напуштају своје хришћанске корене.
Патријарх је упозорио да позиви да се стане у редове бранилаца ислама за борбу против „ђаволске цивилизације“ наилазе на одазив у срцима људи, који на крају могу пасти у искушење.
Тероризам изазива „радикални секуларизам“, рекао је патријарх. Исто тако, идеологија тероризма подразумева да цео свет буде уређен на основу модела који дефинишу елите одређених земаља.
Као други разлог за пораст исламског радикализма руски патријарх види у „огромној информационој инвазији“, коју терористи правдају агресивном секуларизацијом Запада и одсуством духовних принципа.
Дехристијанизација Европе и Америке води ка глобалном неразумевању и међусобној глувоћи приликом разматрања горућих питања, указао је патријарх.
Према његовом мишљењу, изазове међународног тероризма треба посматрати са становишта уништавања традиционалних моралних норми, јер су ти изазови међусобно повезани.
Руски председник Владимир Путин се писмом обратио учесницима Светског руског народног сабора, указујући на изузетан значај те манифестације.
Тематика састанака Сабора увек одражава „хуманитарне цивилизацијске проблеме“, рекао је Путин, које имају „изузетну важност за садашњост и будућност Русије и других земаља“.
У Сабору учествују представници власти, свештенство, лидери друштвених организација и удружења, стручњаци из области науке, образовања и културе, представници руских заједница из иностранства, итд.
Светски руски народни сабор основан је 1993. године. За више од две деценије постојања постао је утицајна платформа за дискусију о горућим савременим проблемима. У форуму учествују људи различитих политичких погледа и вероисповести.
„Путин је недавно изјавио да је главни циљ Светског руског народног сабора — консолидација друштва око хуманистичких идеала и вредности. Сабор је иначе основан 1993. године, у време конфликта унутар владајуће гарнитуре, односно председника Јељцина и Врховног савета, који је завршен оружаним сукобима код Беле куће у Москви. Народни сабор је имао за циљ да уједини руски народ у та тешка времена и сваки од тих 20 сабора је имао актуелне задатке. Тренутно је питање захлађења односа између Русије и Запада више него актуелно. Мислим да РПЦ улаже све напоре како би ’помирила‘ стране“, каже за Спутњик Сергеј Фирсов, професор Катедре за филозофију религије Петербуршког државног универзитета.
Уочи Сабора у Москви је саопштено да патријарх Кирил намерава да позове руске политичаре да се „помире“ са Западом и наставе да траже заједнички језик, а да је на припрему тог става утицала и недавна посета поглавара РПЦ Великој Британији.
„У том смислу, веома је битан сусрет патријарха Кирила са краљицом Елизабетом, као и уопште посета Великој Британији. Мислим да ће важну улогу у томе играти и такозвани ’руски свет‘, односно Руси који живе широм света, јер и они би могли да помогну у успостављању дијалога, барем на нивоу јавности. Изјаву патријарха о путевима развоја Русије и Запада доживљавам управо као поруку мира. Свака врста изолација је штетна, јер се на тај начин код западне јавности стварају лажни стереотипи о Русима, и обрнуто. Лажни стереотипи утичу на формирање различитих фобија, што свакако не доприноси помирењу. Мислим да је важно избећи такав сценарио“, закључио је Фирсов.
