Некада најмоћнија странка у Србији, ДСС, која је након ванпарламентарног искуства на последњим изборима успела да уђе у парламент у коалицији са покретом „Двери“, поново је на раскрсници.
Таман када је изгледало да је консолидовала редове, завршила са унутрашњом реорганизацијом и постала, не баш бројна, али конструктивна опозиција владајућој коалицији у парламенту, унутарстраначке трзавице око питања локалних коалиција довеле су до искључења председнице странке Санде Рашковић Ивић.
Суштина је очувати политику и идеологију
Ситуација у ДСС је тешка и није једноставна, каже један од оснивача ове странке Александар Поповић, али додаје да је тешких момената било и у прошлости. Да ли ће ДСС опстати и наставити да буде релевантан политички фактор или ће нестати зависи само од чланова ДСС, категоричан је Поповић.
„Странка ће идуће године прославити 25 година постојања. Странка је основана годину дана након што је Црвена звезда постала светски првак у фудбалу. Погледајте шта се од тада дешавало само са Црвеном звездом да бисте стекли утисак о ком се времену ради. Оно што је суштина, као и код сваке друге странке, јесте да ли ће она очувати политику и идеологију, уколико политику и идеологију има, а ДСС је има“, каже Поповић.
Према његовим речима, то је јасна идеологија десног центра и јасна политика политичке и војне неутралности Србије.
Странка може да нестане — државотворна идеја не
Слободан Јанковић, аналитичар Института за међународну политику и привреду, стручњак за Блиски исток, одлучио је да недавно приступи ДСС. Неки би рекли да „иде у четнике ′44“; он, међутим, мисли да је начинио прави избор управо сада.
„Не могу да не останем ангажован у тренутку велике кризе српског народа која већ дуго траје. А онда, гледајући шта постоји на српској политичкој сцени, што може да покрене ситуацију на боље, то сам видео у ДСС. Не у било којој ДСС, него управо у овоме што се сада дешава, са доласком Милоша Јовановића“, каже Јанковић.
Милош Јовановић је недавно изабран за потпредседника ДСС и фигурира као најозбиљнији кандидат да наследи Санду Рашковић Ивић на председничкој функцији. Према Јанковићевим речима, Јовановић је искрени патриота који је, с обзиром на то да има позив и да му политика није посао од кога му зависи егзистенција, у политику ушао искрено и чистог срца.
Најновија бура у ДСС трајаће још пар недеља, каже Јанковић, након тога ће се ситуација рашчистити, а странка се консолидовати.
У то верује и Александар Поповић, који истиче да „ни јавно ни тајно“, неће говорити против Санде Рашковић Ивић.
„Поштујем оно што је урадила за ДСС, али очигледно да се, као и код сваког разлаза, различити погледи на стање, на свет око нас, очигледно више нису могли да помире“, каже Поповић, а на питање како ће странка консолидовати редове одговара:
„Они који остану у ДСС и они који јој приђу, чине ДСС. Учинићемо све да политику ДСС, која није ни лака ни једноставна, која није политика која уме да се лепо маркетиншки представи јер је тешка, промовишемо, и да покушамо, као што смо успевали у неким моментима у прошлости, да ту исту политику донесемо до врха неке планине на неким наредним изборима. Да ли ћемо у томе успети? Знате како, пропадала су царства. Може да пропадне и једна мала странка, али не може да пропадне народ и не може да пропадне, барем трајно, држава, и не могу да пропадну народна и државотворна идеја. Оне ће, као вода, наћи неки пут како ће избити. Ми се надамо да ће тај пут бити ДСС“, наводи Поповић.
ДСС, објашњава Јанковић, мора да преживи тренутну кризу, да се обнови и препороди, јер има много тога да понуди. Живимо у доба странака брзe идеологије и циља, каже он, које само зато што држе полуге власти опстају на политичкој сцени.
„ДСС Србији нуди развој. Не нуди да Србија буде нова Бугарска или Румунија, него да гледамо прво себе, свој интерес. А има земаља које хоће да сарађују са нама. То наравно не значи сукоб са ЕУ, како многи желе да представе када кажу да ДСС жели да изолује Србију. Није тачно“, закључује Јанковић.
