Очекује се низ важних разговора, пре свега о економским односима двеју земаља, посебно у светлу преговара о Споразуму о бесцаринској трговини са Евроазијским савезом, што је за Србију изузетно важно, јер се већ сада 99 одсто робе у Русију извози без царина.
С обзиром на најаву да ће у нашој делегацији бити и министар одбране Зоран Ђорђевић и министар енергетике Александар Антић, бивши амбасадор Србије у Белорусији, стручњак за међународне односе Срећко Ђукић сигуран је да ће теме разговора бити и војно-техничка сарадњи и енергетика. Не треба заборавити да је коопредседник Комитета Дмитриј Рогозин, човек који координира војно-индустријским комплексом Русије, каже Ђукић.
„Мислим да се ту не прави никакав пробој, можда га и има, али ми га не видимо. Објективно, наша војна индустрија је технолошки и технички наследила све што је било у бившој Југославији, а тај комплекс је 80 одсто технички и технолошки везан за комплекс СССР-а. Према томе, преоријентација би нас јако скупо коштала, а за тако нешто и немамо средства, па је ова сарадња неминовна“, каже Ђукић.
Он додаје да ће много тежи, с обзиром на своју природу, бити преговори о енергетици, у којима такође нема помака. Јасно је и зашто, каже Ђукић.
„Ради о врло крупним стварима, о гасоводима који не зависе само од Русије и Србије, већ и земаља које су између њих. Када би имали заједничку границу, тај гасовод би већ био изграђен, овако, између нас је Црно море, Турска, Грчка, Бугарска, Румунија, Македонија. Биће то врло тешки и неизвесни разговори“, објашњава Ђукић.
Он сматра да српска делегација на овом, али и сваком другом сусрету с представницима Русије треба да ради на пробоју у трговинским односима у многим секторима, јер не можемо да заснивамо економску размену са Русијом на извозу свежег поврћа и воћа, јабука, шљива.
„Морамо да тежимо да почнемо да тргујемо производима с високим степеном прераде, не само у прехрамбеној индустрији. Нажалост, ми сада нисмо у таквој ситуацији, привреда је уништена, немамо индустрију, посебно машиноградњу која је некада била основа извоза у тај део света. Зато мислим да сви преговори који се најављују с евроазијском унијом јесу проширење тржишта, али то није наш проблем, тржиште свакако имамо, проблем је како да га освојимо, како да га попунимо робом“, објашњава наш саговорник.
На питање Спутњика да ли постоји могућност да тема ових разговора Међувладиног српско-руског комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу буде и статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, он каже да не види разлог зашто се то питање не решава, зашто се на њега коначно не стави тачка.
„Ако је НАТО-у дато толико широко поље за деловање, пун дипломатски имунитет, а не може се једном хуманитарном центру са крајње ограниченом количином људи дати службени или дипломатски статус, онда је јако тешко видети перспективу тог центра. Претпостављам да је реч о играма преко српских леђа, да не дође до развоја тог центра и да је циљ да се он изолује“ оцењује Ђукић.
