Он у емисији „Свет са Спутњиком“ објашњава да су управо због тога, када се на политичкој сцени појави руководилац који одступа од тих виђења владања Србијом, велике силе спремне на предузимање свеобухватних, па и војних мера, са којима се Србија суочила 1999. године.
Према његовим речима, највећа активност обавештајних служби је забележена управо након октобарског преокрета 2000. године, када је тадашњи министар спољних послова Горан Свилановић укинуо безбедносне службе у Министарству иностраних послова, што је довело до стварања стране агентуре од политичког утицаја путем које су се извршавали задаци у њиховом интересу.
Та агентура, како каже, потребна је како би велике силе одлучивале у ком ће се правцу кретати држава.
Истовремено, некадашњи шеф безбедности Приштинског корпуса Стеван Ђуровић истиче да паралелно са агентима постоје и такозвани мамци, а добар пример тога је недавно хапшење бившег официра Републике Српске Крајине, који је наводно одавао неке државне тајне.
„Нећете ваљда поверовати да је ухапшен човек који је попут суперхероја стајао на дрвету са свом својом најмодернијом техником и осматрао шта се догађа у земљи. Просто је немогуће. Дакле, у питању је циркус који се представља јавности. Чињеница да се ви договорите са неким шпијуном и да он прихвати да на две године буде осуђен нема никакве везе са реалношћу“, каже он.
Ђуровић такође упозорава да на местима одлучивања данас кључне позиције држе стране службе, те се треба запитати да ли је нормално да у Министарству одбране или Суду за ратне злочине стоје људи који су нас прво бомбардовали, а сада измишљају којекакве афере, односно реализују их како би испунили одређене циљеве.
Он додаје и да у свету постоје 192 обавештајне службе, од којих 50 има конкретне интересе у нашој земљи, док наше безбедносне службе нису дорасле задатку како би чиниле свој посао — а то је да раде превентивно, односно да дају процене ко је носилац одређених делатности, затим да прибављају неопходне доказе како би затим судови завршили посао.
Он такође сматра да није на простору бивше Југославије, те на Косову и Метохији изазван рат да би се потом завршио, већ је неопходно жариште које стално тиња.
„Ми морамо да будемо свесни да живимо у таквом окружењу, где проблем не представља стварање Велике Албаније, већ стварање велике исламске државе на територији Балкана, а чији је стварни циљ Париз, односно Берлин. Морамо знати да поред 50.000 терориста који су активни били само на Косову, имамо и муџахедине на просторима БиХ, као и у Македонији. Све указује на то да се ово жариште полако подгрева“, додаје Ђуровић.
Управо је због тога, закључује он, неоспорно да је Србија мета свих служби, баш као што је Европа мета америчких служби, што резултирало изазивањем економске кризе у Грчкој, као и војне кризе на југоистоку Украјине, јер је, како каже, тренутно слабој Америци потребно да Европа решава своја унутрашња питања.