Ипак делује као да јапански политичари „трче пред руду“, јер у сфери безбедности између Јапана и Русије има још отворених питања. Позивајући се на сопствене изворе, агенција „Киодо“ је 29. октобра објавила да Токио наводно може Москви да дâ гаранције да се јапански Уговор о безбедности са САД неће односити на Јужно курилска острва, која ће бити предата Јапану, то јест, САД не би могле на тим територијама да распоређују своје војне објекте.
Агенција „Киодо“ је узгред додала да у том погледу не постоји могућност ревизије уговора. Како наводи извор, премијер би ипак могао наводно лично да иступи са одговарајућом изјавом, уколико добије „зелено светло“ Американаца. „То није тачно“, изјавио је премијер, а Кисида је подвукао да се дејство Уговора о безбедности са САД „простире и да ће се простирати на све територије и водене површине које се налазе под административном управом Јапана“.
Понавља се ситуација актуелна последњих неколико месеци — спиновање сензационалистичким саопштењима утицајних јапанских медија у вези са кључним проблемима политичког дијалога са Русијом. Делује да се у јапанској престоници пред саму посету Путина разматрају заиста радикалне идеје.
Ипак, што се Москве тиче и хипотетичких разматрања проблема Уговора о безбедности, важнији је врло конкретан проблем у вези са ПРО. Крајем октобра заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов је на сусрету са амбасадором Јапана у Русији Тојохисом Кодзукијем изјавио да је забринут због учешћа Токија у развијању и постављању америчког ПРО у Тихоокеанском региону.
Министарство одбране Русије је забринуто поводом тога што се Јапан заједно са САД од средине прошле деценије бави испитивањима ракета-пресретача, где је била коришћена јапанска технологија, као и испитивања америчке ракете „Стандард СМ-3“ и система противракетне одбране „Аегис“.
Овде се не ради о неким посебно новим моментима, о томе су много пута говорили министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и руски високи војни званичници.
У Русији влада принципијелни став против размештања и јачања америчких система ПРО, који се објашњава тиме да би такви кораци довели до дисбаланса, односно до трке у наоружању. У свом говору на Валдајском форуму, Путин је поново оптужио САД да „покушавају да промене стратешки баланс у своју корист, да униште међународно-правни режим који је онемогућавао постављање нових система противракетне одбране“.
Такав приступ у потпуности се слаже са ставовима Кине — и Москва и Пекинг сматрају да постављање ПРО у региону представља опасност постојећем систему нуклеарног обуздавања.
Разуме се, Русија потпуно схвата бригу Јапанаца поводом севернокорејског ракетно-нуклеарног програма и залаже се за његово окончање. Али, истовремено, јапанско-америчка сарадња у сфери ПРО усмерена је не само против Северне Кореје, него и против Русије, а заменик министра Антонов је указивао управо на то. То није само питање уважавања принципа. Јапан може директно да угрожава руске напоре у нуклеарном обуздавању. И то је други проблем.
Од времена Хладног рата јапанска морнарица је одувек била усмерена на борбу против руских подморница, а у сарадњи са морнарицом САД. Ипак, Охотско море, заједно са Баренцовим, остаје регион где су базирани стратешки подводни носачи ракета, који су кључни део тријаде те врсте наоружања Русије. На Камчатки у селу Виључинск се налазе највеће базе руских нуклеарних подморница. Последњих година у састав флоте су уведена 3 најновија подводна носача ракета пројекта „Бореји“, са ракетама „булава“. То наоружање је предвиђено за одржавање стратешког баланса између Русије и САД, па чак и у контексту стварања глобалног америчког ПРО.
Иако незванично јапански војни експерти сада тврде да је противподморничка делатност јапанске морнарице усмерена само против Кине, а никако против Русије, у то се тешко може поверовати. Та ситуација у корену противречи јапанским обавезама, које проистичу из Уговора о безбедности, а јачање јапанског контингента морнарице у ПРО чини да тај проблем делује још озбиљније.
Управо та два реална безбедносна проблема неопходно је размотрити у контексту стварања атмосфере поверења у руско-јапанским односима. А тема америчких база на Јужним Курилима — то је већ тема из области теорије.