Само дан пошто је албански председник Бујар Нишани најавио да ће због драматичног пораста илегалних активности везаних за производњу марихуане морати да сазове Савет за националну безбедност, албански специјалци су у рацији у околини места Решен у Албанији запленили три тоне дроге и ухапсили 15 особа. Тој акцији претходила је серија хапшења, а полиција је у њима на неколико места у Албанији запленила више тона марихуане спремне за „извоз“ у Западну Европу.
Албански канал „Њуз 24“ објавио је, истражујући илегалну производњу дроге у Албанији, да у тој држави постоје два тајна аеродрома, са којих се марихуана превози до Италије. Иначе, један од пилота „пајпера“, који превозе дрогу, прошлог месеца је ухапшен у Албанији. Италијански медији последњих месеци Албанију зову и „Канабистан“, због чињенице да се канабис гаји на стотинама хектара, као и да је полиција, суштински, немоћна да тај феномен сузбије.
Хијерархија је неприкосновена
Албански нарко-картел је један од најпознатијих у свету, а процене светских стручњака, који се баве наркотицима, указују на чињеницу да чак 75 активности везаних за ту материју воде управо — Албанци.
Иначе, мало је познато да је најпознатији ликвидатор „Коза ностре“ и човек заслужан за разбијање италијанских „фамилија“, Сами Гравано — Бик, пореклом био Албанац. Данашњи „владари“ нарко-картела у Америци сматрају га утемељивачем албанске мафије у тој држави.
Албанска нарко-мафија је толико јака да је са првог места потиснула Колумбијце, који су до пре четири-пет година били неприкосновени у свету по илегалној трговини дрогом. Притом, албанска нарко-мафија није организована пирамидално, то јест, нема једног главног, што је махом случај са осталим мафијама, већ су подељени у кланове (фисови), који међусобно сарађују. Посебан језик, правила и изразито јака породична традиција, као и поштовање хијерархија, јесу оно на чему се темељи снага албанске мафије, закључено је у једном од ранијих извештаја Стејт департмента, који се баве том материјом. Стејт департмент је, подсетимо, пре неколико година Албанију означио као земљу — базу светског криминала.
„Албанија је транзитна држава за шверц дроге, оружја, илегалних имиграната и фалсификоване робе“, написано је у извештају америчког Стејт департмента о Стратегији контроле међународне трговине наркотицима.
Албанска мафија одавно не делује само на југу Србије, у Црној Гори, Грчкој, Турској, Косову, већ се њен утицај раширио, и то поодавно, и на земље Средње Европе, а сеже до Источне обале САД и Канаде.
Четири најјача клана Албаније
У извештајима српске полиције одавно се налазе сведочанства о организованим криминалним групама на Косову, које говоре о трговини наркотицима као породичном бизнису. Строга дисциплина унутар породице, лојалност, али и систем кажњавања за свако одступање од интерно успостављених правила, држе кланове на окупу.
Оперативни подаци светских организација за сада познају четири најјача мафијашка клана из Албаније, којима руководе породице Кула, Абази, Борици и Брокај.
Под њиховом командом налази се готово 20 косовских „фамилија“, које заједно контролишу не само тржиште наркотицима, већ и шверц дроге, оружја, цигарета, крадених возила, проституцију, рекетирање, прања новца, уцене…
Ипак, име од кога сви зазиру и које се сматра једним од најопаснијих мафијашки кланова у Албанији јесте породица Кула. Они контролишу трговину дрогом из Турске.
Фамилија Абази, осим дроге, шверцује и оружјем, а њихови послови су углавном окренути ка Италији.
Клан Борици за породични бизнис изабрао је проституцију и то им је главни „пут“ за растурање дроге.
Група Брокај је специфична, јер њу углавном чине бивши припадници албанске тајне службе, чији су главни примат везе које имају у свету, пре свега у безбедносним службама, царинама, па и у политичким круговима држава света.
Процена је да албански дилери месечно прокријумчаре четири до шест тона хероина, чија је вредност на годишњем нивоу две милијарде долара.
Најутицајнији на Косову
На Косову су послови подељени по регионима. Та правила се строго поштују, а најпознатији кланови су Кељменди, Лука и Селими. Најпрометнији је део у региону Пећи, па су тако сви „послови“ и концентрисани углавном у том делу Косова. Овде, поред поменутих, „братски“ сарађује још фамилија, међу којима су и клан Ељшани и Хаљити. Сви њихови послови су углавном усмерени ка Црној Гори.
Породица Китај контролише област између Клине и Истока. Везују се за шверц крадених возила и продају оружја. Најозлоглашенији клан је клан Сума, који делује на подручју Качаника. Баве се рекетирањем и уценама, шверцом оружја и дроге из Македоније на Косово и даље. Осим тих, на Косову оперишу и мање познати кланови Суља, Агуши, Геци и Бабаљија, задужени за Приштину, Митровицу и Ђаковицу.
Треба рећи да је територија Косова, када се прича о организованом криминалу, подељена на три интересне зоне: Дреница, Дукађини и Лаб.
Област Дренице кроз Призрен, Клину и Исток повезује Црну Гору са Македонијом, а контролише је дреничка група која профитира на трговини оружјем, краденим возилима, људима, цигаретама и горивом. Та група повезана је са браћом из Албаније, црногорском, македонском, бугарском и чешком мафијом.
На територијама општина Пећ, Дечани и Ђаковица, у области Дукађин, делује метохијска група усмерена на илегалну трговину оружјем, дрогом, акцизном робом, краденим возилима и на рекетирање. Кријумчарена роба се дистрибуира у Македонију, на југ Србије, у Рашку област и у Црну Гору, коришћењем правца Пећ—Кула—Рожаје. Метохијска група контролише и подручје Лаба, преко којег се кријумчари дрога. Чак и да неки од припадника породице буде ухапшен, клан се не распада, јер је организован у више нивоа. Ипак, сви путеви и послови се завршавају на северу Албаније.
Од дроге до трговине људима
Више од половине хероина који дистрибуира албанска мафије стиже на тржиште Америке. Албански нарко-картел Камила је један од пет најјачих мафијашких група на свету.
Осим дроге, главна делатност те групе је трговина људима. У једном од раније објављених истраживање међународне организације „Транспаренси интернешенел“, као центри за трговину људима у Албанији су означене руте Валона, Тирана, Фиер и Скадар, погранична места према Црној Гори, Македонији и Грчкој. Њихова процена је да је албанска мафија само током 1999. године пребацила најмање 70.000 људи у Европу и зарадила педесет милиона долара.
Албанска мафијашка нарко-мрежа раширена је у Италији, Швајцарској, Аустрији, Немачкој, као и у скандинавским земљама… Рецимо, Албанци су у Италији за кратко време потиснули турске трговце дрогом и постали партнери сицилијанској, напуљској и калабријској мафији. Криминалну активност у Швајцарској Албанци су, према подацима тамошњих безбедносних служби, искористили за илегалну куповину „калашњикова“ и „узија“, финансирање ОВК, итд. Седиште црне берзе оружја, иначе, било је у Берну и Базелу.
