Лазански је том приликом разговарао са председником Сирије Башаром ел Асадом, а стигао је и до Алепа. Како каже за Спутњик, ситуација у западном делу тог града који држе Асадове снаге је релативно мира, иако нема воде, нема струје и практично се пије бунарска вода, а струја добија из агрегата. Али људи по улицама спокојно шетају, раде школе, раде дечји вртићи, ради универзитетска болница, раде факултети.
Према речима Лазанског, линија раздвајања између сиријске војске и терориста Нусра фронта и ДАЕШ-а је врло чудна а да су с друге стране терористи говоре само подигнуте високе препреке од олупина аутобуса, камиона, земље, шута, неких лимова…
Кад је реч о хуманитарној ситуацији, Лазански указује на чињеницу да кад год су снаге владе које контролише председник Басар ел Асад запретиле да ће потпуно ставити под контролу комплетан систем опкољавања источног Алепа, тад се на Западу дигне фрка и галама око хуманитарне катастрофе.
„Моје логично питање јесте — ако је хуманитарна катастрофа за цивиле, зашто јединице ДАЕШ-а, Нусре, односно њихови функционери не дозволе цивилима из источног Алепа да напусте то подручје јер влада је слала аутобусе. Ја сам био на једном чек-поинту, где је то јутро било једно десетак аутобуса који су чекали да прихвате избеглице из источног Алепа, цивиле који би изашли, чак је Башар гарантовао и безбедност терористима који изиђу са својим личним наоружањем и изаберу и дестинацију где ће да оду. Међутим, нико се није појавио“, прича Лазански.
Он додаје да је чуо спекулације у западном Алепу да свако ко би хтео да изиђе из источног Алепа мора да терористима плати неких триста долара по члану породице, што нису баш тако мале паре за људе који тамо живе.
Истиче и да, према оном што је могао да види лично на улици са линије раздвајања, или голим оком са 16. спрата прозора хотела, нема утисак да су разарања у источном Алепу катастрофална, а да има разарања старог градског језгра јер су ту вођене борбе, како каже, за сваки спрат, за сваку собу — „и то је стравично гледати“.
Лазански напомиње да није ишао у источни Алеп, јер и није пррепоручљиво да се иде у руке „онима што режу вратове“.
На питање да ли се назире крај рата, Лазански каже да је то тешко рећи, али да ће, уколико власт у Дамаску ускоро овладају источним Алепом, то бити прекретница у том рату.
„Онда ће влада Башара ел Асада моћи да одвоји војне формације за неке друге фронтове, пре свега за Идлиб. Мислим да се неће журити да се туку за Раку и оставиће западним државама да се заједно са Курдима обрачунавају са ДАЕШ-ом у Раки. Али сигурно је да би победа у Алепу била фантастични пропагандни и војни успех армије Сирије и Башара ел Асада јер онда би остао само Идлиб као један већи град који контролишу Нусра и ИДАЕШ“, оцењује Лазански и додаје да би то могло да води коначном крају рата.
Како и када би то могло да се деси, тешко је рећи, а то, по мишљењу Лазанског, и не зависи само од Сиријаца, већ пре свега од Американаца и Руса.
„Они морају да договоре крај рата. За сада не видим могућност да се то брзо заврши, иако мислим да би победа снага Башара ел Асада у Алепу битно смањила чекање краја рата“, напомиње саговорник Спутњика.
Он описује и сусрет са Асадом, истичући да сиријски председник у овом тренутку ужива велику подршку и народа, и политичара. Људи су се, каже, од 2012. до сада определили и сад више нема натраг.
„Они који су остали са Асадом до сада свесни су да им ако победи ова друга страна предстоји физичка ликвидација, њима и њиховим породицама. Ту су ствари потпуно јасне — ко је отишао, отишао је, ко је остао, тај мора да остане до краја. Нема више простора за маневрисање, сви су већ јасно опредељени и сад је само питање ко ће надвладати. Ја мислим да су шансе Башара ел Асада велике зато што има прво подршку Русије, па онда и Кине, па онда, од арапских земаља, Алжира и Египта а пре свега има подршку у сопственом народу“, наводи Лазански.
