Како појашњавају, касетна муниција заостала је од бомбардовања 1999. године, док су мине постављене током сукоба на југу Србије 2000⁄2001. године.
До сада је од мина и касетне муниције очишћен простор од око двадесет милиона квадратних метара, а ове године реализован је пројекат чишћења касетне муниције на Копаонику, површине 69.912 квадратних метара, на којој је пронађено и уништено девет комада касетне муниције.
Очекује се да ће до краја ове године бити реализовани пројекти за чишћење касетне муниције у општини Сјеница на површини од 604.985 квадратних метара.
Иако је од бомбардовања НАТО-а прошло скоро 17 година у Србији још увек постоје територије контаминиране разним убојним средствима.
Касетне бомбе су латентна опасност јер су фабрички подешене да одређени број— по неким проценама од 12 до 14 одсто количине која је избачена на одређену територију — остане на њој и да се дуги низ година након избацивања активира и експлодира.
Касетне бомбе су веома убојите и лако се активирају, а само на територији Копаоника, локацији која је последња чишћена у Србији, у протекле четири године погинула су четири деминера, а двојица су тешко повређена.
Ипак, најчешће жртве су цивили (93 одсто), а највећи број од њих су деца.
Највише заосталих касетних бомби налази се у Сремском округу и Сјеници.
Групе мина налазе се на подручју Бујановца и Прешева, а великих авио-бомби има у неколико великих округа.
Највише има такозваних великих бомби у Јужнобачком округу, и то на 52 локације (између осталог око Бачке Паланке, Челарева, Беочина, Врбаса, Жабаља), следи Златиборски округ са чак 11 локација, док се на трећем месту са девет локација налази Пчињски округ.
До које мере су овдашње воде загађене бомбама доказује и чињеница да се у Дунаву и Сави убојна средства налазе углавном испод мостова који су срушени током бомбардовања НАТО-а.
У Београду, према подацима Центра за разминирање, више нема бомби и мина.
Иначе, разминирање искључиво зависи од обезбеђења финансијских средстава.
Чишћење касетне муниције захтева специфичан приступ и додатну обуку пиротехничара-деминера, као и оклопљене грађевинске машине које се користе при рашчишћавању рушевина.
Касетна муниција се због својих конструктивних карактеристика не може деактивирати и не сме се померати јер сваки контакт са њом, па чак и статички електрицитет може изазвати неконтролисану детонацију, зато се уништава на месту проналаска, објашњавају за Спутњик у Центру за разминирање Србије.
