Поход бродова руске Северне флоте према Средоземном мору, кроз Ламанш и Атлантик, изазвао је велику буку у западним медијима: „Путин“, „Русија“, „флота“, „ескадрила“, „Адмирал Кузњецов“ су најчешће понављане речи у енглеској штампи од тренутка испловљавања руских бродова на отворено море. Британска краљевска флота се спремила да на достојан начин одговори руској нуклеарној флоти. Одмах им је послала у сусрет разарач „Данкан“ и фрегату „Ричмонд“, чиме је тај посао преузела од норвешких колега. Треба признати, није свеједно када 125 километра од куће поред тебе плови носач авиона под пуном опремом, само 200 километара од седишта НАТО-а у Бриселу.
„Тајмс“ је руску групу бродова назвао најозбиљнијом демонстрацијом руске снаге од времена Хладног рата, док је „Телеграф“ са жаљењем констатовао да Британија нема ниједан брод који се може упоредити са носачем авиона из времена СССР-а. Неки медији су „Кузњецова“ назвали „старом кантом“, али треба подсетити да је једна друга „канта“ (стари добри „Сојуз“) данас једини начин да се космонаути пошаљу у свемир. Дакле, није важно колико је нешто старо, већ како обавља свој посао.
Руску групу бродова, која је кроз Гибралтар упловила у Средоземно море, чине тешки носач авиона „Адмирал Кузњецов“, тешка атомска ракетна крстарица „Петар Велики“, два велика противбродска брода „Североморск“ и „Вицеадмирал Кулаков“, као и бродови за логистику, танкер „Сергеј Осипов“ и реморкер-спасилац „Николај Чикер“.
На „Адмиралу Кузњецову“ се налази 279. посебни бродски ловачки авио-пук, који чине вишенаменски МиГ-29К/КУБ са широким арсеналом бомби и ракета. За заштиту из ваздуха и налете по копненим циљевима су задужени модернизовани Су-33, а ту су и бродски ударни хеликоптери Ка-52К са противтенковским ракетним комплексом „Хермес А“ („Клевок А“).
Ово је први тако велики поход у саставу ударне групе носача авиона. То је права „ударна песница“ Москве која садржи носаче авиона, противбродске, противваздушне и противподморничке компоненте. Служба за односе са јавношћу Северне флоте Ратне морнарице Русије је саопштила да је циљ тог похода „војно-поморско присуство у оперативно важним подручјима светског океана“ и борба против претњи, као што су пирати и међународни тероризам.
Из Севастопоља је у том правцу кренула и најновија фрегата Црноморске флоте „Адмирал Григорович“, наоружана ракетама „калибар“, док је Балтијск 16. октобра напустио „Адмирал Есен“, који је недавно ушао у састав Балтичке флоте. Он се креће према Црном мору, али врло је могуће да ће се и он неко време задржати у Средоземљу. Ту групу ће ускоро појачати и велики танкер Црноморске флоте „Иван Бубнов“ и реморкер „Професор Николај Муру“. Турски портали наводе да је кроз Босфор прошао и велики десантни брод „Цезар Куников“, који је испловио из Новоросијска. Претпоставља се да се креће према сиријској луци Тартус, наводно наоружан до зуба. Нешто раније, мали ракетни бродови „Серпухов“ и „Зелени До“ опремљени системима „калибар НК“ ушли су у састав сталне оперативне групе у Средоземном мору. Тамо се већ налази око десетак ратних бродова и бродова за логистику три руске флоте. Тачан број руских бродова у Средоземљу зна само руска врховна команда.
Врло је могуће да ће руску флоту у Средоземном мору штитити и неколико атомских подморница које се налазе у Атлантику. Медији су већ саопштили да су се руској групи бродова придружиле још две подморнице типа „Акула“ (пројект 971 „Шука Б“), као и подморница класе „Кило“ (пројект 877). База подморница се налази у Мурманску, на северу Русије. Ако се томе још дода и стално присуство руске оперативне Медитеранске ескадриле, потенцијал Руске ратне морнарице ће превазилазити снаге НАТО-а у том стратешки важном подручју.
Русија је почела формирање Медитеранске ескадриле у марту 2013. године, када је у тај регион послат одред бродова Тихоокеанске флоте. Сада се у саставу медитеранске групе на бази ротације налазе и бродови Северне, Балтичке и Црноморске флоте. Материјално-техничка подршка Медитеранске ескадриле се врши углавном у сиријској луци Тартусу. У овом моменту, њен састав чини 16 бродова и три бродска хеликоптера, а њоме командује капетан 1. ранга Павел Јасдницки. Главни задатак бродова је да са мора штите руске војне објекте у Сирији: авио-базу Хмејмим у Латакији и пункт за снабдевање у Тартусу, као и да обезбеђују слободну пловидбу руским бродовима.
У Средоземном мору се већ налази америчка 6. флота са великим бродом „Маунт Витни“, која по снази губи у односу на руску групу бродова. Амерички авиони свакодневно изводе извиђачке летове изнад руских бродова у Средоземном мору, пратећи њихова кретања и дејства. Треба напоменути да је мало вероватно да ће Американци пребацити неки свој носач авиона у то подручје, пошто је „Труман“ заузет бомбардовањем Мосула из Персијског океана, а „Ајзенхауер" и „Вашингтон“ се налазе у Атлантском океану у луци Норфолку. На ремонту су „Линколн“ и „Буш“, док су остали у Тихом океану, где прате активности Кине и руске Тихоокеанске флоте.
Да ли је Владимир Путин 2011. године, када је наложио да се формира Средоземна флота, знао какву јој улогу будућност спрема? У сваком случају у њен значај више нико не сумња. Али зашто Русија у овом тренутку гомила тако велике снаге у Средоземном мору? Можда је руски председник напокон изгубио стрпљење за западне партнере, који упорно кокетирају са терористима у Алепу. Ускоро ћемо сазнати. У сваком случају, сигурно је да би покојни руски цар Петар Велики био задовољан: Русија је напокон изашла на топла мора.
