„За нас је неприхватљива било каква идеја која доводи до повреде прерогатива садашњих сталних чланица Савета безбедности, укључујући и право вета“, рекао је заменик сталног представника Русије у УН Владимир Сафронков.
Он је на састанку о реформама Савета безбедности рекао да „та институција представља важан фактор стимулисања чланова Савета за тражење уравнотежених одлука, а напад на право вета био би погрешан са историјског и политичког становишта“.
„На тај начин, прерогативи садашњих сталних чланица Савета безбедности не подлежу ревизији“, закључио је он.
У истом духу говорила је и заменица америчког амбасадора у УН, која је нагласила да Вашингтон наставља да делује „против било какве промене права вета“.
Став две земље подржао је кинески дипломата Лу Цеи, који је позвао да се не намећу „незрели предлози“ о реформи Савета безбедности УН.
Право вета у Савету безбедности УН имају пет сталних чланица те институције: Велика Британија, Кина, Русија, САД и Француска.
Предлог да се ограничи право вета покренула је Француска 2013. године. Председник те земље Франсоа Оланд сматра да је могуће да се ограничи употреба права вета у ситуацијама када су потребне хитне мере за спречавање масовних злочина.
Заменик сталног представника Француске Алексис Ламек истакао је да иницијатива не значи уношење формалних промена у Повељу УН, већ се нуди специјална процедура: на захтев најмање 50 земаља генерални секретар мораће да процени ту ситуацију. У случају да су почињена дела квалификована као тешка кривична дела, на пример као геноцид или ратни злочин, употребиће се „џентлменски споразум“, што подразумева добровољно одрицање од употребе права вета.
Та иницијатива показује да тај механизам неће функционисати у случајевима када су погођени национални интереси најмање једне сталне чланице Савета безбедности. Француски представник је изјавио да је иницијативу подржало више од 100 земаља.
Представник Велике Британије Метју Рајкрофт рекао је да његова земља није користила право вета више од 25 година и истакао да ће Лондон „направити тај корак само у најекстремнијој ситуацији“. Британски представник је додао да је његова земља међу учесницима тзв. групе за одговорност, доследности и отвореност УН, која промовише ограничавање права вета у случајевима када се разматрају одговарајуће мере за злочине против човечности и друга тешка кршења људских права.
Рајкрофт је истакао да се Велика Британија као учесница те групе обавезала да „никада да гласа против предлога резолуције за спречавање или прекидање масовних злочина“.
„Нажалост, видели смо како други користе своје право вета за уске интересе, што је значајно нарушило углед Савета безбедности и његову одговорност према онима којима је очајнички потребна наша помоћ“, истакао је он.
