Европска унија има борбене групе. Једна од њих је „ХЕЛБРОК“. То смо управо сазнали пошто је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са грчким колегом, адмиралом Евангелосом Апостолакисом потписао у Бриселу ноту о приступању Србије тој борбеној групи ЕУ. Пуноправно укључење снага Војске Србије у њу је још једна потврда привржености Србије заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, оценио је Диковић.
Министарство одбране исказало је спремност да у борбеној групи „ХЕЛБРОК“ учествује са водом војне полиције, тимом за цивилно-војну сарадњу и са до пет штабних официра у команди снага борбене групе.
Само што је апсолвирана тема учешћа припадника Војске Србије у две војне вежбе истовремено, једна под капом НАТО-а и друга заједно са руском и белоруском војском, ВС се приклонила и борбеној групи „ХЕЛБРОК“, под окриљем ЕУ. Ништа нас не може изненадити, рекли би они који се још сећају добро познате војне вежбе под тим називом у некадашњој СФРЈ.
После све чешћих најава из саме ЕУ о потреби стварања сопствених одбрамбених снага, вест о постојању борбених група за већину је, вероватно, била новост.
Шта је „ХЕЛБРОК“?
Реч је о балканској борбеној групи на челу са Грчком. Њен назив је акроним од имена земаља које су је 2006. године формирале — Грчка, Бугарска, Румунија, Кипар. Украјина јој се прикључила 2011.
Европски савет је још 1999. закључио да је брзо реаговање важан аспект управљања безбедносним кризама ЕУ, да би четири године касније задужио државе-чланице да то и омогуће.
Војни аналитичар Зоран Драгишић каже за Спутњик да је приступање Србије „ХЕЛБРОК“, борбеној групи ЕУ, нормална активност с обзиром на то да је Србија кандидат за чланство у ЕУ. „Ми ћемо ту учествовати са релативно скромним капацитетима који одговарају величини наших оружаних снага и нашим економским могућностима. То ће бити један вод војне полиције, неколико штабних официра и национални елементи за логистику“, навео је он, оценивши да ће све то допринети и повећавању наших укупних безбедносних капацитета.
На констатацију да борбену групу „ХЕЛБРОК“ углавном чине балканске земље, он објашњава да се борбене групе ЕУ тако и формирају. Он није могао да прецизира колико их тачно има, напоменувши да се оне ад хок формирају и расформирају и да зато не може да буде сигуран колико их је постало оперативно.
Нагласио је, међутим, да ниједна борбена група ЕУ никада до сада није употребљена.
Објашњавајући с каквим циљем су оне замишљене, Драгишић каже да оне треба да буду одговор на специфичне безбедносне претње.
„То је један од механизама стварања европске безбедности. Оне се припремају за обављање тачно одређених задатака који су у складу са процењеним опасностима за одређене регионе и за ЕУ у целини. Оне су део механизма заједничке европске спољне и безбедносне политике и учешће Србије у тој борбеној групи ће допринети нашој бржој интеграцији у ЕУ“, сматра Драгишић.
