Одлазећи председник Сједињених Држава Барак Хусеин Обама је био 44. председник Америке и први Афроамериканац на челу САД, али и најмлађи човек који је водио једну од највећих држава света.
Први избори за председника Америке одржани су 1789. године. Тада је одлучено да се избори за председника државе одржавају сваке четврте године, првог уторка у новембру, после завршетка жетве. Од тада, па до данас, никада се није десило да се због нечега одложе, помере или не одрже. Први председник Америке био је Џорџ Вашингтон, човек из богате породице.
За председника је изабран једногласном одлуком државних гласача. Остао је упамћен као отац нације. Био је председник у два мандата, а трећи мандат је одбио, направивши тако преседан за наредне 144 године. Повукао се 1797. године. Наследио га је Џон Адамс, правник из Бостона. Мало је познато да је Адамс, осим потписника, био и један од кључних аутора Америчке декларације о независности, заједно са Томасом Џеферсоном, који ће постати трећи председник Америке. За свог мандата, Адамс је од борца за равноправност постао поборник богате буржоазије. Његов син Џон Квинси Адамс изабран је 1825. за шестог председника Америке, али се ничим није посебно истакао на тој функцији. Био је велики борац за слободу, а поред Декларације о независности, донео је и Закон о религијским слободама.
Џејмс Медисон, четврти по реду председник САД, назива се оцем америчког Устава, који је и данас на снази. Он је, као и Џеферсон, сматрао да демократска држава не сме да има редовну војску и морнарицу. На његову иницијативу донети су амандмани који се тичу људских и грађанских права. Пети председник Америке, Џејмс Монро, имао је два мандата, и био је заговорник тезе „Америка Американцима“. На његово инсистирање, Америка је од Француске купила Лујзијану 1803. године.
Ендру Џексон, седми председник Америке, у историју је ушао као оснивач данашње Демократске партије. Иако је од образовања имао само, како се наводи у његовој биографији „пар прочитаних књига из права“, то му није сметало да се бави адвокатуром, нити да постане судија Врховног суда у Тенесију, која је у то време тек постала нова држава САД. Славу је стекао после угушене побуне међу индијанским племенима. После тог догађаја, племену Крик је препустило Алабаму Америци. Био је заговорник закона о премештању Индијанаца, како би се ослободило земљиште за беле насељенике.
Вилијам Хенри Харисон, девети председник Америке, националну славу стекао је предводећи америчке снаге против Индијанаца у бици код Типеканоа 1811. године. Када је преузео кабинет 1841. године, имао је 68 година и био је најстарији човек који је постао председник САД. Овај рекорд је држао 140 година све до инаугурације Роналда Регана 1981. године. Реган је имао 69 година. Харисон је умро 31. дан од ступања на положај, што је био најкраћи председнички мандат у историји САД. Он је такође био први председник који је умро на положају. Заменио га је Џон Тајлер. Френклин Пирс, у америчку историју је ушао са репутацијом најгорег председника, пре свега зато што је подржавао Конфедерацију.
Његов наследник Џејмс Бјукенан, једини је председник Америке који није био ожењен. Абрахам Линколн био је први председник на кога је извршен атентат. Изабран је 1860. године, а његов избор за председника САД је подстакао јужне робовласничке државе САД да започну процес отцепљења и створе Конфедерацију америчких држава. Иако је на почетку рата из политичких разлога, као циљ навео очување Уније, године 1862. је донео проглас о укидању ропства, а Унија је стекла симпатије светске јавности. Био је познат по томе што је без много обзира кршио и заобилазио многе уставне одредбе. Убио га је у позоришту, неколико месеци након што је победио на изборима 1864, тачније, 15. априла 1865, фанатични јужњачки глумац Џон Вилкс Бут.
Радерфорд Б. Хејз, постао је председник Америке са само једним гласом разлике и био је једини председник о чијем избору је одлучио Конгрес, а Џејмс А. Гарфилд био је председник само четири месеца. Убијен је у атентату 1881. године. Двадесет пети председник САД, Вилијам Мекинили, започео је Америчко-шпански рат и анектирао Хаваје, Кубу и Порторико.
Теодор Рузвелт је за посредовање у руско-јапанском рату добио Нобелову награду за мир. Осигурао је споразум са Панамом за изградњу канала, и одбио да се поново кандидује за председника, подржавши номинацију Вилијама Х. Тафта за то место. Установио је националну политику према радницима, смањивши број штрајкова. Томас Вудро Вилсон, други је добитник Нобелове награде, али за мир, иако је био расиста.
Френклин Делано Рузвелт је у свом инаугуралном обраћању нацији рекао да је „једина ствар које треба да се плашимо сам страх“. Уласком САД у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом, састао се са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану 1943. и на Јалти 1945. Освојио је и четврти мандат, али је убрзо умро.
Мандат Харија С. Трумана био је препун догађаја што се тиче спољних послова: капитулација Трећег рајха, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, капитулација Јапана, оснивање УН, Маршалов план о обнови Европе, Труманова доктрина о заустављању ширења комунизма, почетак Хладног рата стварање савеза НАТО и Корејски рат. Двајт Дејвид Ајк Ајзенхауер, 34. председник САД је најпознатији по успешном командовању савезничким снагама у западној Европи за време Другог светског рата. Он је после рата именован за команданта америчких окупационих снага у Немачкој, те је био једина власт у америчкој окупационој зони са седиштем у Франкфурту. Године 1953. је, користећи Стаљинову смрт, договорио примирје којим је завршен Корејски рат. Ајзенхауер је 1960. године био присиљен да се припреми за одлазак из Беле куће, односно да на изборима подржи свог потпредседника Никсона. Атентат на Џона Фицџералда Кенедија, 22. новембра 1963. године се често сматра прекретницом америчке историје ’60-их. На његово место дошао је Линдон Бејнс Џонсон, током чијег мандата је дошло до ескалације рата у Вијетнаму.
Највише председника дала је држава Охајо, чак седам, Њујорк шест, Вирџинија пет, Масачусетс четири, Тексас, Тенеси и Калифорнија по три. А до избора Обаме, Линкон је био једини председник из државе Илиноис.
Вашингтонов лик је на новчаници од једног долара, Џеферсонов на новчаници од два, Линколн је на новчаници од пет, Џексон на новчаници од 20 долара, а Грант на новчаници од 50 долара. Лик 28. америчког председника Вудроа Вилсона нашао се на посебним новчаницама.
Ричард Милхаус Никсон је једини амерички председник који је поднео оставку под претњом смењивања поступком импичмента. Биран је у три мандата, а повукао се у трећем због афере „Вотергејт“. Џералд Рудолф Форд је једини председник Америке који није био изабран ни као потпредседник, ни као председник на ову функцију.
Џејмс Ерл Џими Картер Млађи је постао председник САД 20. јануара 1977, а он је једини амерички председник који је посетио тадашњу Југославију.
Роналд Вилсон Реган је први републиканац којем је од 1888. пошло за руком да победи демократског председника у борби за други мандат. Године 1984. убедљиво победио Картеровог потпредседника Валтера Мондела.
Џорџ Херберт Вокер Буш био је 43. председник САД и отац председника Америке Џорџа В. Буша.
Вилијем Џеферсон Бил Клинтон први је председник САД рођен након Другог светског рата, а до избора Обаме важио је за најмлађег изабраног председника. Остао је упамћен као човек који је бомбардовао тадашњу СРЈ.
Џорџ Вокер Буш је 43. амерички председник, биран у два мандата. Након избора 2004. и победе над противкандидатом сенатором Џоном Керијем, с разликом од само три одсто, осигурао је и други мандат у Белој кући. Бушова спољна политика окренула се након терористичких напада на Америку 11. септембра решавању проблема на Блиском истоку.
У Бушовом кабинету налази се највећи број представника мањина у било којој савезној влади САД до сада, а према Гинисовој књизи рекорда, његов кабинет је и најимућнији кабинет у историји.
Иначе, Џорџ Вашингтон је инаугурацију дочекао са само једним зубом у глави, због чега му је касније направљена протеза од људских и животињских зуба.
Џеферсон је увео обичај руковања са гостима. Медисон је био најнижи, а Линколн је био до Трампа највиши председник. Адам је имао крокодила за љубимца и држао га је у Белој кући.
Џексон је метак задобијен у двобоју носио у телу читавог живота. Тајлер је имао петнаесторо деце — осам с првом и седам с другом супругом. Тејлор је био војник пуних 40 година, а из рата је у Белу кућу повео и коња Белка, који је спавао на трави испред резиденције. Грант је пушио 20 цигарета на дан, а Гарфилд је једном руком могао писати на грчком, а другом на латинском.
Рузвелт се бавио боксом, а био је трећи планинар који се попео на Монблан. За време Трумановог мандата, издата је ревизија стандардне верзије Библије, а он и његова жена Беси су били први корисници државне медицинске заштите 1966. Таф је са више од 135 килограма био најтежи председник Америке, а Рузвелт је једини који је за свог мандата обишао тадашњих свих 46 држава Америке. Уједно, он је и први председник који је летео авионом. Никсон је први који је посетио СССР и Кину, а Клинтон је навише путовао. Посетио је чак 133 земље. Картер је издао највише књига, а Кливленд је једини председник који је правио свадбу у Белој кући. Најбогатији су били Вашингтон и Кенеди. Изражено у данашњој вредности долара, први је „тежио“ око 900 милиона долара, а други око 850. Најсиромашнији је био Џексон.
