Одлазећи председник САД Барак Обама новоизабраном председнику Америке Доналду Трампу обећао је мирну транзицију власти и позвао га да данас дође у Белу кућу.
Управо овим позивом Обама и Трамп почињу председничку примопредају дужности.
Наиме, према протоколу, Обама, као председник који одлази, мора да позове новоизабраног кандидата на формални разговор, где ће отпочети преговори о формирању транзиционих тимова обе стране и начину примопредаје власти.
Обама би, опет по правилу, пре него што прими Трампа требало да се из такозване „Баште ружа“ из Беле куће обрати грађанима и обавести их о састанку.
Будући и бивши председник би после тога требало да проведу неко време у разговору иза затворених врата. Фактички, примопредаја председничких дужности старог и новог председника Америке почела је оног тренутка када је Трампова победа верификована од стране Колегијума електора — тела који сачињавају одабрани чланови из свих америчких држава који су били задужени за праћење избора.
Иначе, њихов број је сразмеран броју становника државе коју представљају. Други степеник чини Конгрес, који би требало да до краја новембра потврди изборну победу Трампа.
После тога, такозвани прелазни тим који припрема формалитете за пренос власти почиње са радом. Тим се састоји од неколико хиљада техничког особља обеју страна, који се договарају око техничких детаља примопредаје власти. У ствари, то су људи који из одлазеће администрације по секторима, почев од безбедности па до спољне политике, новој администрацији „рапортирају“ шта је рађено или планирано и договорено за време мандата одлазеће администрације. Коначна примопредај власти се завршава 20. јануара, када следи и инаугурација новог председника, који тада полаже заклетву над Библијом.
Период до датума инаугурације даје времена агенцијама да се консолидују и припреме за пренос савезне и председничке евиденције у Народну архиву и документацију управе (НАР), која овакве списе чува из историјских разлога. Буш је, рецимо, пре Обамине инаугурације у НАР сместио више од 80 терабајта података, око 200 милиона електронских писама и четири милиона фотографија.
Информациони систем је Обаминој администрацији предат без иједног електронског записа из претходне администрације.
Иначе, председничка транзиција је регулисана Законом из 1963. који је допуњен амандманима из 1998. и 2000. године. Измене и допуне се односе углавном на то да се омогуће услови и средства за рад транзиционих тимова, као и за приступ владиним службама, али и обуку и оријентацију нове Владе, особља како би се осигурао уредан прелаз.
Паре за ово издваја Конгрес, а председничка транзиције 2010. године коштала је америчку владу око 8,9 милиона долара.
Током транзиционог периода, нови председник бира људе за кабинет, њихове позиције и тако даље, а све се поверава у безбедносним агенцијама. Дванаестим Амандманом Устава САД утврђено је да потпредседник државе мора да испуне све квалификације као и председник. Државног секретара предлаже новоизабрани председник, а одобрава Конгрес. Нови потпредседник америчке владе биће гувернер Индијане сенатор Мајк Пенс, који важи за јединог из Трамповог тима са искуством у „политичком животу“ америчког естаблишмента. Цео процес примопредаје власти траје мало дуже од два месеца.