Доналд Трамп је иницијално имао више шанси да победи у председничкој трци, више него што су то хтели да прихвате аналитичари, сматра Алексеј Пушков, члан Савета федерације.
У САД је дошло до драстичног јаза између великог броја грађана и политичке елите, рекао је за Спутњик Пушков.
„Трамп је победио управо због овог јаза. Хилари Клинтон није била та политичка фигура која би могла да му парира, већ је напротив била персонификација тог јаза као оличење интереса Вол стрита, финансијских кругова и вашингтонске бирократије. Она је постала отелотворење америчког владиног естаблишмента, против којег је, како су показали избори, највећи број Американаца. У датом случају, пораз је претрпео читав владајући систем САД. Трампова победа показује да се незадовољна Америка која је до сада ћутала, ипак пробудила.“
После председничких избора спољна политика САД ће доживети позитивне промене, сматра Пушков, а могуће је обнављање руско-америчких односа.
„Што се тиче спољне политике САД за остатак света, Хилари би била најлошија политичка опција. Трамп је до сада изјавио неколико пута да је против интервенција, али истовремено да је за заједничку борбу са Русијом против ДАЕШ-а. Он такође сматра да са Путином, председником Русије, не би требало улазити у конфликт, него радити на налажењу заједничког језика. Он је, генерално гледано, реалистичан политичар, њега подржава ’мислећи‘ део Републиканске партије, политички реалисти наследници Кисинџерове школе“, сматра Пушков.
Дмитриј Дробницки, један је од ретких руских политиколога који је пре годину дана најављивао Трампову победу.
„Руско-амерички односи су били у катастрофалном стању не зато што Американци не воле Русе или обрнуто, и не зато што не можемо да се договоримо. Односи су били лоши јер је на челу САД била глобалистичка елита — она која је сада била иза Клинтонове, која јој је помагала користећи контролисане медије и чинила све како би опстала на власти“, сматра Дробницки.
Дробницки каже да је амерички народ имао снагу да каже глобалистима „не“.
„После Tрампове победе главна препрека за нормализацију руско-америчких односа је уклоњена. Остаје само да видимо како ће се развијати билатерални односи јер, искрено речено, ни Русија није била спремна за победу антиглобалистичког кандидата на изборима у САД. Чак 99 одсто аналитичара и експерата, који су саветовали Кремљ, говорили су да Хилари нема алтернативу и да ће она сигурно победити“, напомиње он.
Дробницки каже да је Русија од почетка ’90-их водила дијалог искључиво са америчким глобалистима, било да је реч о „десном“ глобалисти Бушу или о левичару-глобалисти Обами.
„Сада на власт долазе нови људи, и морамо да се навикнемо да разговарамо са њима. Било би погрешно сматрати да је Трамп ’проруски‘ председник или да он претерано воли Русију. То није истина. Трамп је веома рационалан патриота, реалиста, и он ће пре свега водити рачуна о америчким интересима — о америчким, а не о интересима глобалистичких структура попут Светске трговинске организације, Светске банке, НАТО-а и тако даље. И по томе се он разликује од Клинтонове“, сматра Дробницки.
Алексеј Мартинов, председник Института за нове земље, сматра да је Клинтонова била кандидат који се залагао за даљу конфронтацију и наставак политике мешања у унутрашња питања суверених земаља.
„За разлику од ње, Трамп је кандидат који се залаже за мир, али, требало би имати у виду да ће он, без обзира на реторику, пре свега водити рачуна о интересима САД, то јест, он ће поступати у складу са принципом ’Америка је изнад свега‘. Стога, не би требало преувеличавати Трампову улогу као миротворца, али мислим да ће он барем током прве године мандата испуњавати оно што је обећао за време кампање — да ће уложити напоре у обнављање односа са Русијом, да ће коначно зауставити антируску хистерију и укинути глупе антируске санкције“, објашњава он.
Друго је питање, додаје Мартинов, како ће америчко друштво прихватити новог председника, јер је сада оно подељено као никада у историји.
„Ови избори су показали да је амерички двопартијски систем у великој кризи. Елита је покушала да скрене пажњу јавности са ове кризе тако што је форсирала причу о руској претњи, ’Путиновој руци‘ и тако даље, али није успела“, сматра Мартинов.
Први заменик председника одбора за међународне послове Савета федерације (Горњи дом руског Парламента) Владимир Џабаров очекује да ће се сада лакше решавати проблеми са САД, али не искључује и ресетовање односа са Вашингтоном.
„Било би наивно сматрати да ће већ сутра доћи до побољшања односа и да ћемо бити ’пријатељи заувек‘. У сваком случају, односи неће бити гори него што су сад. Трамп никада није давао антируске изјаве током предизборне кампање, увек је са поштовањем говорио о Путину. Сматрам да су Американци гласали за промене, јер су се уморили од Клинтонове и као прве даме и као државне секретарке. Искрено, мислим да је уместо Трампа био мање радикалан кандидат, он би освојио још више гласова“, закључује Џабаров.
