Он је у интервјуу „Политици“ истакао да је претходно неопходно чути ставове коалиционих партнера, пре свега СНС, да би се видело да ли ће имати једног кандидата или ће странке моћи саме да учествују на тим изборима.
Према његовим речима, друга ствар која се појављује као препрека јесте „циркус“ који се прави од тих избора.
„Свако коме падне на памет, ко је устао на леву ногу, размишља да се кандидује. Себе сматрам озбиљним човеком да бих учествовао у неком циркусу с неким ’шећеровским‘, ’јоги летачима‘, који користе ову прилику да им се име појави у новинама или плакат виси на некој бандери“, додао је Љајић.
Упитан у каквим условима ће се ти избори одиграти, у контексту безбедности, с обзиром на оружје нађено у Јајинцима и да се говори о безбедности премијера и његове породице, Љајић је рекао:
„Ситуација у Србији је стабилна, институције треба да обављају свој део посла. Та прича треба да се измести са насловних старана таблоида у институције и службе које морају да дају своју оцену и суд. Ниједна ситуација не сме да се минимизира, или релативизује, и да се од ње праве шале. Шта год на крају било, не искључујући ниједан могући сценарио, треба да се изађе и каже о чему је заправо реч“.
Он не очекује да ће амерички избори утицати на изборе у Србији, иако могу да утичу на талас подршке десним, популистичким, антисистемским странкама и покретима, који је захватио добар део Европе.
„Та атмосфера може да помогне неким кандидатима који се налазе на десном крилу политичког спектра, али не доминантно — да може да утиче на резултат избора“, напоменуо је Љајић.
Он је, такође, изразио збуњеност превеликим очекивањима у Србији од неочекиваног исхода америчке председничке трке.
„Разумем да се људи радују поразу Хилари Клинтон, али не разумем оволику хистерију због победе Доналда Трампа, рекао је Љајић, оцењујући да је ова ситуација једна велика непознаница — за све.
Упитан да ли је наша влада омашила у прогнозама када је премијер отишао на скуп Фондације Клинтон, он је рекао да то уопште није било сврставање и додао да је та конференција имала сасвим други смисао и поруку. „Шта је добитак од неучествовања? Нисмо позивали да се гласа за било кога, нити би то имало неког значајног ефекта“, указао је Љајић.
