Страдање у Јасеновцу део је породичне трагедије директорке филма Моње Јовић, али и историје породица многих њихових пријатеља и познаника. Инспирисан људима који мучно наслеђе геноцида, почињеног не само у логорима већ и на кућном прагу, носе кроз живот, Јовић је одлучио да сними све преживеле сведоке. Снимио је више од 450 сати разговора са око стотину преживелих из Јасеновца, Сиска и других логора НДХ.
Схватио сам да се та велика колективна траума на неки начин преноси, као трансгенерацијски модел, каже Јовић за Спутњик.
„Ни на личном плану, у животима људи које познајем, ни на неком општем, националном, културном плану, ми се са том траумом не суочавамо на одговарајући начин.
Отуда је и све оно што се догађало после тога наилазило на исти третман: ми не признајемо жртве и патње другог, јер се нисмо на конструктиван начин бавили ни својима. У основи, кад смо Моња и ја постали родитељи, схватили смо да је то тема о којој ћемо морати да разговарамо са својом децом. Филм је наш начин да то саопштимо. Наравно, пројекат је много више од снимања филма. Он је наш покушај да разговарамо са генерацијом своје деце. То је ’Завештање‘“, каже Јовић.
„Завештање“ је својеврсни видео-тестамент који се састоји искључиво од емотивних и катарзичних сведочења преживелих, без коришћења архивског материјала, објашњава Моња Јовић.
„Ово је вероватно први филм о геноциду у коме нема архивских снимака злочина. Нема их зато што су то снимци које су начинили злочинци, на њима су жртве потпуно дехуманизоване“, каже директорка филма.
Снимање је симболичним средствима помогао Филмски центар Србије, а реализован је уз помоћ малих донатора, пријатеља породице Јовић. Аутори имају подршку Музеја жртава геноцида.
Након вечерашње премијере у оквиру „Слободне зоне“, филм ће 27. јануара бити приказан у биоскопу „Европа“ у Загребу, чиме ће бити обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
