Одбор за буџет Бундестага је усвојио пакет мера који предвиђа ослонац на сопствене снаге када је у питању обавештајна делатност. БНД, која се до сада ослањала на сателитске снимке немачке војске или савезничких обавештајних агенција, односно ЦИА, добиће сопствени сателит, удвостручиће број стручњака за дешифровање заштићених порука, запослиће још 3.250 припадника савезне полиције. Више новца ће бити потрошено и на програме за цивилну заштиту и мигранте.
Да се БНД озбиљно „ослањала“ на „савезничке обавештајне агенције“ било је свима јасно још пре годину и по дана када се испоставило да се у ствари америчка агенција ослањала на рад БНД. Тада се шеф БНД Герхард Шиндлер нашао под притиском пошто су се појавиле информације да су немачки обавештајци радили против интереса Немачке, али и шпијунирали европске партнере на захтев Агенције за националну безбедност САД. Када се мислило да је после годину дана Шиндлер успео да обузда скандал, обећањем да ће централизовати контролу над радом канцеларија БНД на терену, за које је признао да су „водиле сопствени живот“, смењен је.
Тада је у кратком писму са потписом Петера Алтмајера, шефа кабинета канцеларке Ангеле Меркел, објашњено да ће се „БНД у наредним годинама суочити са великим изазовима у свим аспектима свог рада“.
Кратковидост ЕУ
У ствари Немачка, као и цела ЕУ, већ су биле суочене са великим изазовима, од тероризма до мигрантске кризе, које су дочекали потпуно неспремни. Занемариле су борбу против изазова, претњи и ризика, иако су добро знале шта је то, јер је записано у стратешким документима ЕУ. Тако су одбиле да издвајају средства за обавештајни рад посебно у блискоисточним земљама, за ново наоружавање, за изградњу европских војних снага. У свему томе су потом били видљиви узроци мигрантске кризе. Европска унија од 1998. године и себе је практично разоружавала пошто је своје доприносе буџету НАТО-а смањила са половине на мање од трећине.
Према подацима ММФ-а и Светске банке, економска моћ незападних држава константно расте. Те економске промене су се наравно одразиле и на војне буџете. Тако је Кина 1988. године имала војни буџет као Шпанија да би већ за 25 година претекла готово целу ЕУ.
О великим променама у свету говори и поређење војних трошкова НАТО-а и САД са осталим незападним групама земаља. Тако су државе које данас чине БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република) 1998. године укупно имале 13,7 одсто буџета НАТО-а. Данас је то 43,3 одсто. На сваких 10 година БРИКС дуплира суму. И није реч о једносмерном, већ о двосмерном процесу, јер буџет земаља БРИКС-а расте, а НАТО-а пада, тако да уколико се тако настави очекује се да се они сретну негде око 2030. године. То је још израженије када су у питању чланице Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Од некадашњих 7,5 одсто, војни буџети њених чланица догурали су до више од 40 одсто буџета НАТО-а.
А где опадају економска и војна моћ, наравно пада и политичка моћ. Како би у случају идентичних војних буџета САД и ШОС-а, Америка, поред Кине, Русије, Индије, могла да решава евентуалне спорове у Азији? Па тешко. Или никако.
Зато је реформа БНД, Немачке обавештајне службе, започета сменом њеног шефа у априлу, добила наставак. И то само дан пошто је за председника САД, на опште згражавање естаблишмента ЕУ и њених чланица, изабран Доналд Трамп који је НАТО савезницима у кампањи поручио да њихово недовољно издвајање за сопствену безбедност, на рачун Америке, неће више бити могуће. Ако се неко разуме у новац и моћ, то је без сумње Трамп.
Немачка се, што се од ње и очекивало, пресабира. Додуше са закашњењем, али са свешћу да је боље икад него никад. Остатак њених европских савезника и даље „сном мртвијем спава“. И згражава се над америчким избором.
