Приче о духовима су свуда и свима интересантне и готово свако од нас зна бар једну: о старом замку где дух старог грофа не може наћи свој мир, о мочвари где се сваке ноћи окупљају разни духови или о младој девојци коју су злочиначки убили још у средњем веку и њен се дух изнова враћа на место злочина.
Валтер фон Лукаду, доктор наука из области физике и психологије бави се овим питањима и не воли када га називају ловцем на духове. Доктор фон Лукаду преферира титулу истраживач духова. Он не верује у магију и страшне приче.
Ипак, професор Фон Лукаду признаје да постоје људи којима се дешавају необјашњиве појаве. На пример, предмети се самостално померају као да их помера невидљива рука, или се у одређеним просторијама неки људи осећају крајње нелагодно.
Људи који су се сусретали са оваквим и сличним појавама обраћају се за помоћ професору и његовом саветодавном бироу за парапсихологију, једином те врсте у Немачкој.
Проблеме својих клијената и очевидаца чудних појава овај професор прихвата крајње озбиљно.
„Такве појаве се веома често дешавају. Чуди ме како то да традиционална психологија не поклања више пажње оваквим случајевима“, жали се професор новинару Спутњика. А ако сте већ помислили да професор фон Лукаду ради као што раде глумци у филму „Истеривачи духова“, преварили сте се.
Професор започиње своје истраживање неке необјашњиве појаве методом елиминације.
„Ако неко тврди да се у његовој кући дешава нешто чудно, да се пролама неки необјашњив звук или врата отварају сама од себе, а предмети лете, прво се морају испитати сви реални могући разлози за то: на пример, можда је у питању промаја или нека мала животиња попут хрчка или веверице. Чак се дешава и да пријатељи некад направе неслану шалу“, говори немачки физичар за Спутњик.
„Паранормалне појаве је могуће упоредити са психосоматским реакцијама код човека“, сматра научник и додаје да је познато да, на пример, особа која се дуго осећа лоше и угњетено на послу, после одређеног времена оболи, рецимо, од чира на желуцу. Дешава се да онда лекар лечи чир, а да је проблем у глави, односно души пацијента. Зато су данас, каже фон Лукаду, психосоматске клинике пуне пацијената.
Постоје људи који на другачији начин реагују на нарушавање душевне равнотеже и онда се јављају те необјашњиве појаве, каже професор и он овај процес назива екстернализацијом.
То је углавном позитивни процес, јер то онда значи да људи који пролазе кроз овако нешто имају заправо добро здравље.
„Није јасно како долази до оваквих појава, баш као што је и већина психосоматских реакција непозната“, аргументује своју тачку гледишта немачки научник.
Као пример фон Лукаду наводи причу једне породице која је купила стару крчму у жељи да ту поново започне посао. Међутим, породични пас је одбијао да у кућу уђе, дете је необично гласно плакало у новој кући, а чак су и бурад за пиво процурела. Тада су новопечени власници старе крчме од староседелаца чули да су ту некада давно били убијени неки људи и ужаснути се обратили професору за помоћ.
Фон Лукаду је замолио власницу крчме да детаљно води дневник и после четири недеље дошао да провери стање. Испоставило се да је дотична госпођа пролазила кроз процес екстернализације. Наиме, она је несвесно изазивала све ове паранормалне појаве како би муж увек био ту да је заштити или да јој помогне.
