Редитељ Станко Црнобрња у заоставштини свог оца Богдана пронашао је дневник у коме је бележио догађаје везане за први Самит несврстаних у Београду 1961. године као секретар председника републике. Дневник открива до сада непознате чињенице о игри светских сила у тренутку када се свет налази на ивици нуклеарног рата. Дневник издат у сарадњи са Музјеом историје Југославије прати више од 200 фотографија први пут доступних јавности.
Тито је Вашем оцу Богдану Црнобрњи дао задатак да као амбасадор у Индији убеди Нехруа да уђе у Покрет несврстаних, што је Вашем оцу и успело, али мало је познато да су Нехру и он били породични пријатељи.
— Мој отац је јако уважавао Нехруа, у уводу сам написао да је поред Коче Поповића Нехру био један од мојих младалачких идола. Он је био господин из високе касте индијских аристократа васпитаван на Западу. Био је револуционар, 12 година је провео у британским затворима, али никада није поклекао у идеји да ослободи индијски народ, говоримо о 900 милиона људи. После Гандија, први је заслужан за то. Мој отац је према њему имао огромно страхопоштовање, али је успео и да се спријатељи с њим. Имам породичне фотографије на којима сам с мајком, оцем, Нехруом и Индиром Ганди, која је у директном сродству с Нехруом. То је једна врло несрећна породица, гинули су у атентатима, исечени у политичким активностима, борби, али су за Индију и свет врло важни.
Свет је тада био под претњом нуклеарног рата, представници 25 земаља који су дошли у Београд заложили су се за мир, борбу против империјализма и колонијализма, расне дискриминације. Из садашње перспективе овакви догађаји се чине више протоколарним. Какав је Ваш утисак?
— Та 1961. година била је узбудљива, препуна врло тешких међународних инцидената, имали смо кубанску кризу, свет је био на ивици атомског рата, истовремено је текла берлинска криза, у том граду су се сучељавала два система, комунистички СССР-а и НАТО с Америком на челу. Долазило је до варница, па и оружаних инцидената, људи су бежали из Источне у Западну Немачку. Свет је био наелектрисан, сви су се плашили да не дође до конфликта великих сила. Истовремено је постојао велики број земља које су се тада ослобађале колонијализма под којим су биле стотинама година. Лидери Покрета несврстаних, Нехру, Тито, Насер и Сукарно схватили су да огромна слободарска енергија не може бити добро артикулисана ако се те земље одмах приклоне неком од блокова и појачају тензије. Покушали су да нађу платформу слободе, заједништва и равноправне међудржавне комуникације.
Очигледно су у то време државе и вође имале више самопоштовања. Да ли Вас спољна политика Србије на којој инсистирају наша Влада и премијер Вучић подсећа на политику Покрета несврстаних, да ли је остварива?
— Подсећа утолико што је евидентан напор, жеља да се нађе самостални пут у коме нико никог неће дирати. То је много тешко данас да се уради, али је неминовност историје да се на овим просторима бивше Југославије опција такве политике готово намеће сама од себе. Црна Гора је на прагу НАТО-а, Хрватска је у Алијанси, Србија је окружена НАТО чланицама. Жеља да Србија остане неутрална изгледа као немогућа мисија. Пут којим је кренула политичка елита, ка неутралности, тежак је, али мислим да је управо због тих историјских околности једини могући.
Уз помоћ Музеја историје Југославије књигу сте обогатили са више од 250 фотографија и прилога који директно илуструју кључне личности и догађаје из оригиналног текста. Велика већина фотографија биће први пут доступна јавности. Морам да кажем да књига има готово три стотине страна, које ћемо фотографије видети ексклузивно?
— Преко 200 фотографија је први пут објављено. Ту су фотографије из периода почетака стварања покрета, док је мој отац био амбасадор у Индији, приватне фотографије на којима су он и Нехру, па све до доласка Никсона у Југославију, као првог америчког председника који је посећује. Ту посету је такође организовао мој отац. Покривене су четири деценије које су повезане са Конференцијом. Ту су фотографије са тројног састанка када је Насер молио Тита и Нехруа да дођу у Каиро, јер се његова држава распадала, то је била Уједињена Арапска Република коју су чинили Египат и Сирија. Конференција је покренула силе, три месеца касније та се држава распала. Он је тражио помоћ Тита и Нехруа, видимо та лица у трагичном изразу, човек је остао без пола државе преко ноћи. Ту су и ексклузивне фотографије са острва Ванга на којима Тито вози патријарха Германа у малом аутомобилу на струју.
