После победе Доналда Трампа на америчким председничким изборима у Бриселу су се хитно састали шефови дипломатија Европске уније. Тема њихове радне вечере био је евентуални Трампов утицај на будуће трансатлантске односе и односе са Русијом. Министри у Бриселу сагласили су се да ће морати да сачекају и виде какве ће потезе новоизабрани амерички председник повући у наредним недељама, као и да је неопходно радити на јачању европске улоге у светским питањима све док будући трансатлантски односи не постану јаснији.
Министри спољних послова ЕУ заложили су се за даље снажно партнерство са САД. Милан Крстић са Факултета политичких наука каже за Спутњик да је састанак у Бриселу само почетак разраде сценарија за реакцију Европске уније према Сједињеним Државама. То је још један недостатак антиципације и правог планирања праве спољне политике која садржи и план деловања Европске уније као целине, показатељ њене слабости, каже Крстић за Спутњик.
„Ако се нешто промени на том пољу, ако ЕУ као целина, а и државе-чланице појединачно, почну да реалније схватају окружење и промене у појединим државама, али и на глобалном плану, у неком наредном периоду уз одређене реформе та слабост би могла да се надокнади. Промена која је настала у САД дефинитивно не одговара чланицама ЕУ. Погледајмо први спољнополитички потез Доналда Трампа, ступио је у контакт са Терезом Меј, а Велика Британија је у процесу изласка из ЕУ, то је симболичка поруке. Фокус се враћа на традиционално трансатлантско партнерство Лондон—Вашинготн. То шаље и сигнал Бриселу и Берлину да се с те стране Ламанша осећа већа блискост, него са оне друге, односно континенталне, европске“, каже Крстић.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је елита која је поражена у Америци повезана са истом таквом у Европи и да њих плаши сазнање да могу да оду са власти и нестану са политичке сцене. Оно у шта су они убеђивали грађане полако почиње да пуца, оцењује Анђелковић.
„У Европи већ постоје људи слични Трампу, можда не толико значајни, али погледајте Орбана, његови ставови по много чему су блиски Трамповим. Његову победу дочекао је речима ’Ово је сјајна вест‘. Орбан је еволуирао од неолиберала, човека који је по много чему био фанатични евроатлантиста из деведесетих година прошлог века, до неког ко је аутентични мађарски националиста. Људи тог типа почињу да увиђају да је ово почетак ослобађања Европе од једне врсте духовне окупације“, тврди Анђелковић.
Саговорници Спутњика оцењују да ће председнички избори у САД имати велики утицај на председничке и парламентарне изборе у Европи следеће године. Може се очекивати је да ће на таласу победе Трампа и ’брегзита‘, као два велика изненађења, снаге које се перципирају као антисистемске или екстремне у односу на постојеће шаблоне политичког деловања, добити замах“, каже Крстић.
„Верујем да кандидат деснице има највише шансе да постане председник у Аустрији. У Немачкој је ситуација другачија, тамо ће много тога зависити од унутарпартијске динамике у Хришћанско-демократској унији и понашања њеног коалиционог партнера из Баварске, Хришћанско-социјалне уније. У покушају да одбије осипање, губљење присталица пред насртајем Алтернативе за Немачку њен лидер је и сам почео да се окреће надесно, нарочито по питању миграција“, посећа Крстић.
С обзиром на чињеницу да Европа ни до сада није била јединствена и Драгомир Анђелковић сматра да нови становник Беле куће сигурно неће утицати да се европски челници уједине. Европа ће кренути ка нечему што је европска економска заједница, која је одлично функционисла, али када је на њу почело да се калеми нешто што разара суверенитет, темеље традиције сваке од држава, стигли смо до парализе, истиче Анђелковић.
„Нису успели да изгурају своје, а дошли су у ситуацију када не знају како даље. Ако се Европа буде редефинисала у том смеру, враћајући се на старија, али опробана решења, има будућност. Ако се буде инсистирало на овоме, распашће се или трансформисати у неколико зона налик средњовековном моделу хијерархије међу државама. Имаћемо Немачку са неколико вазалних држава, другачије моделе интеграције на периферији, асиметрију. Тешко је рећи шта ће се десити, али Европа оваква каква је сада, сигурно неће постојати, у то сам апсолутно сигуран“, каже Анђелковић.
Иначе, након хитно одржаног неформалног састанка министара спољних послова ЕУ, на коме су размењени ставови о даљем путу у односима између ЕУ и САД после избора Доналда Трампа за новог америчког председника, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини изјавила је да ЕУ неће мењати свој став према Русији, чак ни у случају да САД то учини.
Док избор Доналда Трампа за првог човека Америке потреса Европу, у Москви мирно чекају прве потезе новог председника. Руски лидери подсећају да је Трамп у кампањи послао јасне сигнале у ком би се правцу Вашингтон убудуће могао кретати, али с опрезом да су у америчком систему вредности обећања једно, а практична политика нешто сасвим друго.
