Трамп је током кампање рекао да однос САД и НАТО-а треба фундаментално преиспитати, што је изазвало подсмех америчке политичке елите, пише „Вашингтон тајмс“.
Земље које не плаћају свој удео суочиће се са тим. Једина ствар коју ће Трамп сигурно урадити је постављање јасног приоритета што се тиче потреба и безбедности САД, док ће потребе глобалистичке Европе бити тек на другом месту, а владе кључних НАТО земаља ће морати да преиспитају своју улогу у колективној одбрани Запада.
Јавни дуг САД је већ 20 билиона долара, а на путу је да буде и читавих 30 билиона. Новоизабрани председник је у праву — САД не могу себи приуштити да бране цео свет, посебно не тамо где њихова национална безбедност и утицај нису јасно угрожени и доведени у питање. Свет више није црно-бео.
Долази се до поенте. Зашто се разговара о проширењу НАТО-а? Да ли ће то проширење повећати нашу националну безбедност? Наравно, неке земље ће мирније спавати знајући да имају амерички нуклеарни кишобран изнад главе. Али, да ли заиста желимо да шаљемо наше жене и мушкарце на линије одбране тих земаља? Да ли треба да трошимо наше национално благо — крв наших војника?
Размотримо случај малене Црне Горе који се налази на Балкану и део је бивше Југославије. Прошле године земља је добила позив да уђе у НАТО. Њен бивши лидер Мило Ђукановић само се повукао, вероватно под западним притиском, након парламентарних избора одржаних у октобру. Ђукановића који је на челу земље више од четврт века многи сматрају корумпираним и укључен је у више истрага и повезан са великим бројем скандала, укључујући и шверц оружја и цигарета, банкарске преваре и илегално стицање профита повезано са приватизацијом државних фирми.
Октобарски избори, праћени извештајима о неправилностима и криминалним радњама, обезбедили би му још један мандат да претходно није најавио оставку, мада многи аналитичари верују да ће Ђукановић наставити да повлачи све полуге власти.
Извор: Вашингтон тајмс
