И поред веома примамљиве понуде за инвеститоре од читавих 4 одсто приноса по обвезници, и у условима никад ниже цијене новца на међународном тржишту — када државе попут Њемачке или Француске емитују државне записе по негативној каматној стопи, а на пример Белгија (са каматом од 0,192 одсто), то истог дана чини по 20 пута нижој цијени од Црне Горе — држава опет није успјела да на тржишту реализује цјелокупну емисију својих вриједносних папира.
Наиме, иако је првобитни план био продаја 10.000 државних записа, на Монтенегро берзи је за два дана аукције продато свега 8.041 обвезница и остварен укупан промет од 80.410.000 евра, што је ипак значајно мања сума од пројектованих 100 милиона евра потребних за ребаланс буџета, иако се већ чуло извјесно задовољство постигнутом сумом, која ће ваљда бити довољна за текућу буџетску годину.
Намеће се логично питање неповјерења како домаћих тако и страних инвеститора у финансијску стабилност државе Црне Горе, која поред понуђених знатно повољнијих услова ипак није успјела да привуче довољан број банака да инвестирају у њене вриједносне папире, и тако улагањем свог новца, између осталог, покажу и повјерење у црногорску државу.
„Није се десило оно што је најављивано, односно да ће, што би рекли — да плане та емисија“, каже у разговору за Спутњик Младен Бојанић, економиста и лидер покрета „Отпор безнађу“.
„И поред тога што има прилично новца, нарочито на рачунима банака, инвеститори нису исказали неко велико повјерење у те обвезнице, па самим тим их нису ни купили у пуном износу од 100 милиона“, прецизира Бојанић, уз додатак да разлог некуповине државних обвезница свакако „није ни у рочности, а није ни у камати која је прилично висока“.
„И у том питању су и једно и друго били јако повољни, али очигледно је да је недостатак повјерења у финансијски систем Црне Горе главна препрека, и главна баријера што није продато свих 100 милиона обвезница“, тврди наш саговорник.
На неке већ јавно изнете констатације, да је и реализованих осамдесет милиона довољно за текући црногорски буџет, наш саговорник каже да би у том случају он поставио контрапитање Влади.
„Зашто су покушали да добију 100 милиона, ако им је 80 милиона било довољно за трошкове до краја године“?
Тако да, према Бојанићевом виђењу, или су у Влади „ишли на покушај прекомјерног задуживања без потребе 20 милиона, или ће, у ствари, бити у проблемима да оних још 20 милиона надомјесте“. Или да, како каже, „изврше нека преусмјеравања унутар буџета, да покрију тих потребних 100 милиона трошкова које су најављивали“.
Дакле, како закључује један од челника покрета „Отпор безнађу“, неко у Црној Гори у овом случају засигурно није у праву. „Да ли процјена да нам фали 100 милиона, или да ће нам 80 милиона бити довољно“?
