Руски „Искандери“ одржавају баланс снага на Кавказу

© Sputnik / Алексей Дружинин / Уђи у базу фотографијаПредседник Јерменије Серж Саргсјан
Председник Јерменије Серж Саргсјан - Sputnik Србија
Пратите нас
Председник Јерменије Серж Саргсјан у интервјуу за Спутњик говорио je о новом војном савезу са Русијом и балансу снага у региону, ситуацији у Сирији, избеглицама и будућности Евроазијске економске уније.

Донета је одлука да се оформи руско-јерменска уједињена група оружаних снага, као и да се промени бројност и функција групе. Такође, предвиђено је да Русија снабде јерменску армију модерним оружјем. Јерменија је уз то већ чланица Организације за колективну безбедност и сарадњу. Чему онда ова нова група и који су јој циљеви?

— То је наставак већ одавно постојећих савезничких односа. Група заједничких снага била је формирана још током ’90-тих година прошлог века. Ова група има своју команду, снаге и средства. Ми ћемо, наравно, пажљиво пратити све новине, односно све оно што ће бити унето у конкретне уговоре а на бази указа председника Руске Федерације. Ми смо увек имали добре односе, али нисмо увек били савезници, имали смо добре економске односе, али није било заједничког економског простора. Имали смо заједничку групу оружаних снага, али сада ћемо радити на овој групи до оног момента, док не добијемо управо онакву групу какву желимо. А ако користимо реч „војска“, онда се некако подразумева да је део те приче тајна. Не говорим да је то нека велика тајна, али постоје одређени детаљи о којима сада не бих сада говорио.

Може ли се очекивати ствaрање нове војне базе, осим  Гјумри?

— Мислим да за то сад нема потребе, јер постојећа војна база већ поседује све неопходне елементе. Зато мислим да је то довољно за малу Јерменију, као и да је већ постојећој бази неопходно удахнути нову снагу. 

Узгред, о војној моћи. Јерменија је једина држава поред Русије која поседује ракете типа „Искандер“, приказане на војној паради поводом Дана независности Јерменије. Не бојите ли се да је то неки наговештај трке у наоружању?

— Мислим да је то била изнуђена мера, како бисмо на неки начин избалансирали ситуацију у нашем региону. Није тајна да Азербејџан током неколико последњих година редовно набавља ново оружје. Ми немамо толико финансијских могућности, али се трудимо да одржавамо баланс у региону, налазећи противтежу. Наравно, трка у наоружању, то није добра опција и ми не бисмо играли на ту карту да свакодневно не осећамо претњу од војног и физичког истребљења. Зато смо принуђени да предузмемо одређене кораке. Осим тога, ми са Русијом имамо уговор о одржавању баланса снага у региону. Мислим да је Русија управо полазећи од те претпоставке нама изашла у сусрет и снабдела нас овим одличним системом. Наравно, можда би читавом човечанству било боље да нема оваквог оружја, али када је човек принуђен, онда мора да предузме неопходне мере. 

Да ли Јерменија признаје територијалну целовитост Азербејџана?

— Ми признајемо територијалну целовитост сваке државе, укључујући Азербејџана. Међутим, самоопредељење народа никако није у супротности принципу територијалне целовитости јер територијална целовитост се тиче односа између држава, а самоопредељење — престонице и народи који живе компактно у цивилизованом свету. Сва питања се решавају без употребе силе, тим пре на историјској земљи.

Јерменија, наравно, осећа напетост у свету и чак учествује у решавању сиријског конфликта тако што доставља хуманитарну помоћ у Алеп и прима избеглице. Како се осећају оне избеглице које су из Сирије стигле у Јерменију и шта су од државе добиле? 

— Данас на територији Јерменије борави око 20.000 наше браће и сестара који су избегли са сиријске територије. Наравно, њима је тешко јер су многи од њих остали без свега. Да, ми смо имали у Сирији и велику дијаспору и историјске везе, тамо су наше цркве, културне вредности. У сваком случају ми сада радимо на томе да олакшамо живот тим људима. Онима који немају стан, покушавамо да помогнемо у том смислу или да нађено посао онима који се до сада још нису снашли. Не само ми који живимо у Јерменији, већ Јермени из целог света помажу несрећницима из Сирије, било да су избегли, било да се још налазе у паклу рата. То што се тамо дешава, једноставно је трагедија. 

Како ви оцењујете оно што се сада дешава у Алепу? Ситуацију другачије виде у Паризу и Лондону у односу на оно како Москва оцењује оно што се сад тамо дешава. 

— Одговорићу једнозначно — то што се сада тамо дешава је трагедија, држава просто гине. У Алепу је живело четири милиона људи. То је страшно, заиста страшно. Наравно, ми бисмо желели да се ово питање брзо реши и да га реши народ Сирије јер је то његово право. А то што Русија на молбу сиријске владе указује помоћ, ми то у потпуности одобравамо, беспоговорно. То је законско право сиријске државе да затражи помоћ и законско право Русије да ту помоћ и укаже. Ми бисмо наравно желели да се ово питање што пре реши, али нажалост, не видим да је то могуће. 

Шта за Јерменију значи чланство у Евроазијској економској унији? 

— Нажалост, улазак Јерменије у Евроазијску економску унију се догодио истовремено када се у главној локомотиви ове уније — Руској Федерацији економска ситуација погоршала. Мислим да ће грађани дражава-чланица ове уније то осетити за годину-две, јер то су државе које имају малу економију, мало тржиште. Узмите само пример Јерменије, ми смо мало тржиште, свега три милиона људи, а уласком у унију постали смо део тржишта које броји 170 милиона људи. А ако остваримо циљеве који су положени у основе ове уније — а то су слободно кретање робе, услуга, радне снаге и капитала, онда ћемо наравно добити много. Прошле године, као и ове, ми смо готово за 50 одсто повећали наш извоз, најпре наравно у саму Евроазијску економску унију. Овде је у питању то што људи очекују брзи ефекат: на пример,  данас смо приступили унији, а већ сутра ћемо живети два-три пута боље. Али ми схватамо да то тако не иде. Много је боље остварити спори, али сигурни раст. Зато Евроазијска економска унија има своју будућност, макар што се нас тиче.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала