Тренутно странци купују руску робу на овај начин, али то је мизерно у поређењу са привредом и потенцијалима које она има. Бројке говоре да електронска трговина доноси Русима свега 600.000 долара годишње, али за три године, како се планира, та сума би требало да достигне цифру од 60 милиона долара. Странци највише купују руску робу ручне израде — одећу, обућу, модне детаље, а такође и играчке.
Руска дијаспора у САД, Немачкој, Енглеској и Израелу често купује литературу на руском језику, уметничка дела и колекционарске предмете. Руска роба се најбоље продаје у Северној Америци — чак 41 одсто, затим у Европи, а у нешто мањој мери у Азији (12 одсто).
Као на потенцијалне купце, извозници који своју робу продају преко интернета у великој мери рачунају на руску дијаспору, која броји око 30 милиона људи и спада међу четири највеће дијаспоре на свету.
Иначе, идеја да се повећа извоз руске робе преко интернета није нова — руски председник Владимир Путин је још прошле године предложио да се направи интернет платформа за извоз домаће робе на сва светска тржишта. Руски експерти не искључују могућност да власти настоје да направе руску верзију „Алибабе“, прве кинеске интернет-компаније која је постала глобално препознатљива и постигла огроман успех у свету.
Кинези у области трговине преко интернета имају велико искуство, а Русија такође има све потенцијале за успешну реализацију свог плана — има произвођаче, капацитете и квалитетну робу, логистику и све остало што је потребно да се извоз и продаја преко интернета несметано обављају. Осим тога, пад рубље даје руским произвођачима шансу да изађу страна тржишта и да на њима буду конкурентни са ценама.
Када је Путин лани говорио о овом пројекту није износио детаље, али је рекао да је Русија у стању да постане највећи светски снабдевач здраве хране, каквих „већ одавно нема међу западним произвођачима“.
Говорећи о руским потенцијалима интернет-извоза, експерти наводе еколошку храну, и еколошке производе, на пример руску природну козметику, која је веома тражена у свету.
Осим тога, руска одећа и модни детаљи (капе, шалови, мараме итд) такође имају велику шансу на светском тржишту. Ту су и украсни предмети од природног камења. Што се тиче накита од драгог камења, постоје међународни прописи који ограничавају њихову продају, али продаја бижутерије има потенцијал. За руским техничким уређајима такође постоји велико интересовање на страним тржиштима, а експерти су уверени и да би добро ишли и „чисто руски производи“, као што су вотка, икра (кавијар), пињоле и разне врсте туршија, односно укисељеног поврћа.
Верује се и да би у свету добро пролазили и руски кондиторски производи. Коначно, ту су и колекционарски предмети и антиквитети, који се и сада продају преко интернета. Како би остварили план и повећали интернет-извоз, руске власти рачунају на већи број продаваца а самим тим и трансакција, а спремне су и да помогну — упросте продају преко интернета, уведу царинске олакшице, да поједноставе процедуру за повраћај ПДВ-а, покрену рекламу у иностранству и реше сва друга питања, која ће продавцима и купцима олакшати трговину.
Очекује се да ће до краја 2019. године број руских компанија, која се баве интернет-извозом, повећати са тренутних 27 на 500, а да ће у истом периоду број интернет куповина у иностранству порасти са садашњих 40.000 на 1,2 милиона. Према неким подацима, у Русију је прошле године стигло 135 милиона пошиљки купљених у иностранству преко интернета, а извоз из Русије је био два милиона.
Очекује се да ће ове године интернет-извоз из Русије порасти на 3-4 милиона пошиљки, а да ће увоз достићи бројку од 230-250 милиона пошиљки. Истраживања такође показују да Руси у просеку на страну робу купљену преко интернета троше 18-20 долара, док странци на руску робу троше око четири пута више — у просеку 70-80 долара.
До сад је Русија највише у свет извозила нафту и гас и оружје. Руски борбени авиони, противракетни системи и све руско наоружање је веома тражено у свету.
Међутим, извозни потенцијал Русије је далеко већи. Русија и те како има шта да понуди свету, а сада је потребно само да створи одговарајуће услове — а на томе се озбиљно ради.
