Живковић указује на чињеницу да долази до обрта у овом случају јер је Синђелићу Тужилаштво преквалификовало кривично дјело, па му на терет стављају, умјесто тероризма — покушај стварања криминалне организације, како би онда у том случају могао бити свједок-сарадник.
„Пошто се Синђелић терети за тероризам у покушају, он не може по закону бити ни свједок-сарадник, ни заштићени свједок. Једино би могао да склопи споразум о признању кривице“, наглашава Живковић у интервјуу за Спутњик.
Како оцењује, то значи да је Тужилаштво првог дана обмануло јавност када је саопштило да је група, чији је организатор Синђелић, планирала терористички напад у Црној Гори.
Ових дана се у медијима могу чути најаве о намјери Тужилаштва да Александра Синђелића прогласи за главног свједока-сарадника у предмету наводног покушаја тероризма (односно државног удара) на дан избора у Црној Гори. Као новинар који најквалитетније прати поменути случај, какво је ваше мишљење о проглашењу Синђелића за кључног свједока на кога се ослања читав предмет, и шта, по вама, та чињеница говори о намјерама црногорског Тужилаштва у конкретном случају?
— Аферу „државни удар“ од првог дана прати низ нелогичности, а додатну забуну у тај случај унијели су Тужилаштво и Управа полиције Црне Горе. Прво су Тужилаштво и полиција објавили да је терористичка група имала план да ухапси премијера Мила Ђукановића 16. увече, а сада тврде да је требало да га убију те ноћи. Такође, нема оружја којим је то дјело требало да буде извршено, ништа од доказа није пронађено на територији Црне Горе, а међу осумњиченима нема никога са наше територије, што уноси додатну сумњу у читав случај. Од првог дана пратим наводну аферу „државни удар“, и сада са сигурношћу могу рећи да се ради о монтираном процесу, који је осмишљен у кухињи црногорске тајне полиције. Инциденти и немири у ноћи избора одговарали су само ДПС-у, па није тешко закључити по чијем је налогу ангажован Синђелић. Нико не спори да је Александар Синђелић умијешан у ову аферу, али свједоци који су се појавили тврде да је он играч полиције, који за њих одрађује посао. Да је то тако, потврђују и информације које данас стижу из Тужилаштва, да ће Синђелићу бити понуђен статус свједока-сарадника. Пошто се Синђелић терети за тероризам у покушају, он не може по Закону бити ни свједок-сарадник ни заштићени свједок. Једино би могао да склопи споразум о признању кривице. И сада долази до обрта у цијелој причи, па је Синђелићу Тужилаштво преквалификовало кривично дјело. Сада му на терет стављају, умјесто тероризма, покушај стварања криминалне организације и онда у том случају може бити свједок-сарадник. Значи да је Тужилаштво првог дана обмануло јавност када је саопштило да је група, чији је организатор Синђелић, планирала терористички напад у Подгорици. Ето још једног конкретног доказа да се ради о монтираном случају, чији је циљ био да омогући побједу ДПС-у на изборима, у најнерегуларнијим условима, од 1945. године на овамо.
Специјални тужилац Катнић је на конференцији за штампу одбио да вам као новинару „Дана“ одговори на питања поводом наводног државног удара. Какву слику по вама црногорско Тужилаштво шаље оваквим поступањем?
— Одбијањем специјалног тужиоца Миливоја Катнића да ми на прес-конференцији одговори на конкретна питања, он је само потврдио да нема одговоре на јасна и директна питања која раскринкавају ову аферу. Тужилаштво је, мишљења сам, тог дана послало јасну поруку ко су подобни, а ко неподобни новинари. А тужилац је био, због јавности, дужан да одговори на сет питања која сам поставио и кроз њих указао на његове нелогичне изјаве које су се мијењале од првог дана, па до тог дана када је одржана конференција. Мени је јасно, а надам се и јавности, да Катнић нема одговоре на питања која унапријед нијесу договорена. Бјежећи од одговора, он је побјегао да се суочи сам са собом тога дана и да се суочи са опречним изјавама које је давао везано за ову аферу. То је доказ да су питања била на мјесту, а као што знате, нема глупих питања, има само глупих одговора.
Можете ли да нам кажете нешто о укупном амбијенту у Црној Гори везано за однос власти према нережимским медијима?
— Однос власти према нережимским медијима је из дана у дан све гори. Свако ко критички пише, на основу доказа и података, аутоматски је противник државе и државни непријатељ. Та матрица се нигдје није боље примјењивала него у Црној Гори, кроз историју. Кад на челу државе имамо премијера Мила Ђукановића, који позива на јавни линч новинара и медија који критички пишу о њему и његовој власти, онда не можемо говорити о слободи медија. И то истог оног премијера, који је пред италијанским правосуђем осумњичен да је припадник међународне криминалне организације која је шверцовала цигарете, а којег је само имунитет спасио да се не нађе на оптуженичкој клупи. Тек са демонтирањем комплетног овог система и смјеном власти можемо говорити о слободи медија.
