Реч је о дану када су јединице бивше ЈНА ушле у Вуковар, што се сматра „падом тог града“ у последњем рату.
Централни догађај је кретање традиционалне Колоне сећања, која полази од вуковарске болнице до Меморијалног центра и у њој учествују бројни бранитељи, гости и представници хрватске власти.
Премијер Андреј Пленковић рекао је пре почетка церемоније да је Дан сећања још једна прилика за изражавање дубоког поштовања и захвалности свим бранитељима и онима који су, како је рекао, дали животе за слободну и данас модерну Хрватску.
Председник Сабора и лидер мање чланице владајуће коалиције Божо Петров је рекао да је одлука владе да обезбеди средства за обнову у рату разрушеног водоторња у том граду заправо порука да у Хрватима не постоји мржња него воља да се обнове благостање и мир.
Вуковарски Срби, међутим, ни на који начин не учествују у овом обележавању, а саборски заступник и председник Српског националног вијећа Милорад Пуповац је за регионалну Н1 ТВ рекао да ове године ни он неће присуствовати годишњици Дана сећања.
„Кад обележавамо страдање, не делимо жртве. Лани смо то урадили у цркви Преображења Господњег и ове године ћемо учинити исто. За људе који су одведени из Болнице и убијени на Овчари, за све који су убијени и након уласка војске у Вуковар…“, каже Пуповац.
Пуповац, који иначе подржава Пленковићеву владу, каже да је то била добра одлука да представници СДСС-а не буду данас у Вуковару.
Вуковар је место и српског страдања
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је Вуковар место страдања и српског и хрватског народа, а не само хрватског, како наводе хрватске власти.
Како се наводи у саопштењу, Удружење српских породица убијених, погинулих, несталих и насилно одведених лица „Против заборава“, које делује у Хрватској, има податке да је током лета и јесени 1991. године у Вуковару убијено или нестало око 120 Срба. Такође, седам породица српске националности је поднело кривичне пријаве против Томислава Мерчепа 2012. године, које се односе на убиства и нестанак чланова њихових породица, што се десило пре почетка ратних сукоба у Вуковару.
Државно тужилаштво Хрватске, истиче се, није још почело конкретно да поступа по њиховим пријавама.
Бивши градоначелник Вуковара Жељко Сабо је одбио захтев представника Срба да се у Вуковару подигне спомен-обележје цивилним жртвама рата српске националности. То је један у низу доказа да Хрватска дели жртве по националној припадности, напомиње Линта.
„Хрватске жртве су признате, имају пензије и медијску пажњу, док се српске жртве негирају и прећуткују да се не била довела у питање лажна теза да су рат у Вуковару тобоже започели Срби и ЈНА. Бројне чињенице јасно потврђују да главну одговорност за почетак рата Вуковару сноси злочиначки режим Фрање Туђмана, чији је стратешки циљ био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба“, пише у саопштењу.
„Данас смо у Вуковару свешћу, али не и физички. Саосећамо са жртвама, као и други људи којима је на срцу страдање толиких људи. Тамо смо вођени моралним осећајем према невино страдалим и свим страдалима у Вуковару“, казао је Пуповац.
