Најупечатљивији пример је пријем стражарског брода Црноморске флоте „Сметљивиј“ у Грчкој, која је и у Европској унији и у НАТО-у. Крајем октобра „Сметљивиј“ је стигао у грчку луку ради учешћа у програмима у оквиру културне размене двеју земаља.
Без обзира на то што су САД и ЕУ увеле санкције Русији и оптужују Москву да бомбардује цивиле у Сирији, нико на Западу током Обамине посете није изразио протест Атини. Наравно, поједини политичари у Вашингтону су саопштили да је понашање Грчке „неприхватљиво“ и да „не приличи чланици НАТО-а“.
Ипак, све о чему је говорио амерички председник јесте „важност одржавања санкција“ док год се не реши сукоб у Украјини, пише лист.
Страховања Обаме поводом дејстава ограничавајућих мера су разумљива. САД и Немачка, две главне земље које се супротстављају Русији, сада нису у најбољој форми.
Прошле седмице на председничким изборима у САД победио је Доналд Трамп, који је обећао да ће поправити односе са Москвом. И пре његове победе, међутим, Европска унија је била сувише подељена и заокупљена унутрашњим проблемима да би се пажљиво бавила Русијом, наводи се у тексту.
Западни медији су писали о томе да ће Обама „предати штафету“ за грађење односа са Русијом немачкој канцеларки Ангели Меркел. Ипак, у стварности су ствари много сложеније — Немачка нема утицај, какав имају САД, да обједини Запад, посебно након „брегзита“, сматра аутор текста.
Од британског референдума Европа живи „на апаратима“. Током протекле три године њена политика према Русији готово је у потпуности била одређена оквирима сарадње Меркелове и Обаме, са ослонцем у Великој Британији.
„Након изласка Велике Британије из Европске уније и Обаме из Беле куће Меркелова ће морати много више да се труди како би навела своје неодлучне савезнике да одржавају досадашњу политику“, пише „Тајм“.
Без обзира на то што су током састанка у Берлину главне европске земље „једногласно“ саопштиле да настављају политику санкција, многе чланице ЕУ нису сагласне са таквим стањем ствари.
Грчка, Италија, Мађарска, Словачка и Кипар већ много пута су саопштили да је неопходно ослабити санкције, јер оне само штете европској економији, не мењајући понашање Русије.
Те земље у великој мери зависе од кредита ЕУ и управо их то држи уз Меркелову, али финансије никако нису „најздравији начин“ да се управља „европском породицом“, закључује аутор текста.