„Сваке године Србија губи једну општину од 35.000 становника“, рекла је Бјелобрк у емисији „Окружење“ у продукцији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи — ЦДРСЕЕ и додала да је у Србији све више старих, а све мање младих који су ту и који не желе или не могу да роде.
„Ако се одлуче да роде, просечан број деце на једну жену је 1,4, а треба да буде 2,1, да би се обезбедило просто обнављање становништва, да нас има онолико колико нас је било“, рекла је Бјелобрк.
Каже и да, нажалост, ако се крене од наталитета, морталитета и миграције, Срби ће бити старији за три године и просечна старост биће 46 година, сваки четврти становник биће старији од 65 година и биће нас негде око 6,5 милиона, „уз најбоље претпоставке“.
Миљенко Брекало са Института друштвених наука у Загребу каже да је депопулација села у Хрватској била карактеристична за ’60. и ’70. године, када су људи одлазили у град и тражили посао, а један део популације одлазио у иностранство, на такозвани привремени рад, са кога се већина није вратила.
С друге стране, каже Брекало, последњих 20 година тренд депопулације присутан је и у градовима, из више разлога, један део привредних предузећа је страдао током ратних разарања, затим процес приватизације је уништио одређен број привредних субјеката и људи су остали без посла, а индустријски рад није на предвиђеном нивоу.
„Услед тога, један део народа отишао је у иностранство, или је још увек незапослен. Чим немате материјалних средстава за живот, не заснивате породицу, онда нема ни новорођених и то је негативан тренд који ће имати велике последице у Хрватској, али и у окружењу ситуација је идентична“, сматра Брекало.
Универзитетски професор Мирослав Додеровић из Црне Горе, с друге стране, каже да је Црна Гора по статистичким подацима изузетак у региону, да има позитивне показатеље када је у питању природни прираштај и у претходним деценијама конституисала се као одрживи демографски систем, који се налази у демографској равнотежи.
„Ми смо, заједно са Косовом, изузетак у целом региону. Црна Гора се у претходним деценијама сврставала у земље са високим наталитетом и то можемо објаснити традиционалним факторима, била је пожељна вишечлана породица, због различитих историјских, политичких и војних разлога“, сматра професор.
Додаје да је такође Црна Гора једина од бивших република Југославије која није доживела непосредна ратна разарања, имала је политичку стабилност и сви ти фактори су, сматра, утицали позитиван природни прираштај.
Дамир Јосипович са Института за народна питања из Словеније рекао је да се у његовој земљи очекује, за 20-30 година, једна стагнација становништва, али наглашава да ће се битно променити структура.
„Удео старијих особа битно ће порасти, док ће се удео млађих од 15 година битно смањити, зато што долазимо у нови циклус релативно малобројних генерација које могу да очекују да ће имати децу“, каже Јосипович.
Указује и да се променила дефиниција броја становништва и да се више у стално становништво не убрајају „гастарбајтери“ и да је сада принцип уобичајеног пребивалишта.
Истраживање агенције ИПСОС показало је да више од 80 одсто грађана држава у региону означава проблем беле куге као изразито значајно друштвено и национално питање, а посебно висок степен значаја овој теми придаје се у Србији и Хрватској.
Грађани такође сматрају да политички естаблишмент поклања премало пажње том питању и у том погледу јавност у Србији и Хрватској поново је најкритичнија према својим владама.
