00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Србија од 1992. изгубила више од 600.000 становника

© Фото : Студенти за истинуРед за гласање на референдуму о Дану Републике Српске у Београду
Ред за гласање на референдуму о Дану Републике Српске у Београду - Sputnik Србија
Пратите нас
Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, од тада изгубила је више од 600.000 становника и све то утиче на поремећену старосну структуру, изјавила је данас руководилац Одсека за демографију Републичког завода за статистику Србије Гордана Бјелобрк.

„Сваке године Србија губи једну општину од 35.000 становника“, рекла је Бјелобрк у емисији „Окружење“ у продукцији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи — ЦДРСЕЕ и додала да је у Србији све више старих, а све мање младих који су ту и који не желе или не могу да роде.

Празна колевка - Sputnik Србија
Сва лица беле куге: Наталитет, стерилитет, бирократија...

„Ако се одлуче да роде, просечан број деце на једну жену је 1,4, а треба да буде 2,1, да би се обезбедило просто обнављање становништва, да нас има онолико колико нас је било“, рекла је Бјелобрк.

Каже и да, нажалост, ако се крене од наталитета, морталитета и миграције, Срби ће бити старији за три године и просечна старост биће 46 година, сваки четврти становник биће старији од 65 година и биће нас негде око 6,5 милиона, „уз најбоље претпоставке“.

Миљенко Брекало са Института друштвених наука у Загребу каже да је депопулација села у Хрватској била карактеристична за ’60. и ’70. године, када су људи одлазили у град и тражили посао, а један део популације одлазио у иностранство, на такозвани привремени рад, са кога се већина није вратила.

С друге стране, каже Брекало, последњих 20 година тренд депопулације присутан је и у градовима, из више разлога, један део привредних предузећа је страдао током ратних разарања, затим процес приватизације је уништио одређен број привредних субјеката и људи су остали без посла, а индустријски рад није на предвиђеном нивоу.

„Услед тога, један део народа отишао је у иностранство, или је још увек незапослен. Чим немате материјалних средстава за живот, не заснивате породицу, онда нема ни новорођених и то је негативан тренд који ће имати велике последице у Хрватској, али и у окружењу ситуација је идентична“, сматра Брекало.

Мајка са дететом - Sputnik Србија
Зашто је данас у Србији срамота бити мајка

Универзитетски професор Мирослав Додеровић из Црне Горе, с друге стране, каже да је Црна Гора по статистичким подацима изузетак у региону, да има позитивне показатеље када је у питању природни прираштај и у претходним деценијама конституисала се као одрживи демографски систем, који се налази у демографској равнотежи.

„Ми смо, заједно са Косовом, изузетак у целом региону. Црна Гора се у претходним деценијама сврставала у земље са високим наталитетом и то можемо објаснити традиционалним факторима, била је пожељна вишечлана породица, због различитих историјских, политичких и војних разлога“, сматра професор.

Додаје да је такође Црна Гора једина од бивших република Југославије која није доживела непосредна ратна разарања, имала је политичку стабилност и сви ти фактори су, сматра, утицали позитиван природни прираштај.

Дамир Јосипович са Института за народна питања из Словеније рекао је да се у његовој земљи очекује, за 20-30 година, једна стагнација становништва, али наглашава да ће се битно променити структура.

„Удео старијих особа битно ће порасти, док ће се удео млађих од 15 година битно смањити, зато што долазимо у нови циклус релативно малобројних генерација које могу да очекују да ће имати децу“, каже Јосипович.

Указује и да се променила дефиниција броја становништва и да се више у стално становништво не убрајају „гастарбајтери“ и да је сада принцип уобичајеног пребивалишта.

Истраживање агенције ИПСОС показало је да више од 80 одсто грађана држава у региону означава проблем беле куге као изразито значајно друштвено и национално питање, а посебно висок степен значаја овој теми придаје се у Србији и Хрватској.

Грађани такође сматрају да политички естаблишмент поклања премало пажње том питању и у том погледу јавност у Србији и Хрватској поново је најкритичнија према својим владама.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала