Дардари је додао да то треба да буде мултилатерални напор.
Руски председник Владимир Путин „био је у праву када је рекао да реконструкција и финансирање на Блиском истоку треба да буду приоритет за међународну заједницу“.
Штавише, потребна је заједничка одговорност, јер једна земља, укључујући и Сједињене Америчке Државе, Европску унију, Саудијску Арабију, Иран и Кину, не може сама да обнови регион.
„Оне неће моћи да обнове чак ни Сирију, за коју се процењује да је претрпела штету у износу од 350 милијарди долара“, каже Дардари.
Крајем октобра Путин је предложио да међународна заједница треба да направи дугорочни свеобухватни програм за обнављање блискоисточних нација разорених сукобима. Он је то упоредио са Маршаловим планом, иницијативом економске помоћи чији је циљ био обнављање Европе након Другог светског рата, због „уништења огромних размера“ на Блиском истоку.
Дардари је објаснио зашто током мировног процеса, а не касније, треба узети у обзир економски фактор.
„Стране у сукобу морају да схвате да војна или политичка победа у сиријском сукобу неће бити довољни. Уколико буде постојао једини победник у Сирији, он ће морати да плати за све. Он ће носити терет економске одговорности за обнову земље. То је разлог што то мора да буде свеобухватан процес који ће ујединити све заинтересоване стране“, истакао је он.
Дардари додаје да би и Русија и Сједињене Америчке Државе могле да имају користи од учешћа у том процесу.
„Постављање сиријске привреде на ноге уз подршку Русије и САД није ситуација у којој неко мора да добије, а неко да изгуби. То није узајамно искључив процес. Мислим да постоји довољно ресурса и простора у Сирији који би задовољили економске интересе САД, Русије, регионалних заинтересованих страна и, што је најважније, сиријски народ.“
Дардари додаје да нико нема јасну слику о размерама штете у Сирији. Као резултат тога међународна заједница не види кључне изазове на путу ка обнови те арапске нације.
