Оквирни споразум је потписан у америчкој војној бази Рајт Петерсон, у америчком градићу Дејтону, у држави Охајо, 21. новембра 1995, а озваничен је 14. децембра исте године у Паризу, па га зову још Париско-дејтонски мировни споразум.
У присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали су га председници Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
Један од главних принципа на којима је Дејтонски споразум заснован је подела БиХ по кључу 51 посто територије Федерацији БиХ и 49 посто Републици Српској, те Дистрикт Брчко.
Дејтонски споразум је највећа овлашћења дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.
Дејтонски споразум био је кулминација шатл-дипломатије, коју је почео амерички дипломата Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД.
Овај документ је БиХ донео прекид рата, а у међувремену је претрпео стотинак промена.
Данас је, по мишљењу дела међународних званичника, време за његову ревизију, којој се, међутим, противе Срби. Бошњаци се залажу за укидање РС и централизацију власти у Сарајеву, док Хрвати сматрају да су досадашњим променама обесправљени, те да Хрвати треба да добију свој ентитет са главним седиштем у Мостару.
