Све гласнији повици против руских медија на Западу попримају облике праве хистерије, сличне оној која је владала средином педесетих година прошлог века, на врхунцу Хладног рата.
Још прошле године Европска комисија формирала је „тим за борбу против руске пропаганде“, а тренутно је у току дебата у Европском парламенту о нацрту резолуције „О стратешким комуникацијама ЕУ и како се супротставити пропаганди која долази из трећих земаља“, у којој су руски медији Спутњик и телевизија „Раша тудеј“ изједначени са пропагандом исламских терориста.
Такође, у јавност је пуштен предлог непрофитне „Хенри Џексон организације“, која је предложила низ мера према којима би особе које наступају и дају изјаве за ТВ „Раша тудеј“ требало жигосати.
Од блокаде рачуна до изједначавања са терористима
И „Спутњик“ и „Раша тудеј“ у раду су се током ове године суочавали са низом проблема које су им стварале западне владе — од блокирања веб страница до блокирања банковних рачуна. Међутим, западне владе очигледно настоје да борбу против медија, који говоре о ономе што се на Западу прећуткује, институционализују и организују је на државном или наддржавном нивоу.
Тако се европосланица и бивша министарка спољних послова Пољске из ултраконзервативне странке Право и правда Ана Фотига не либи да изједначи рад руских медија са пропагандном делатношћу ДАЕШ-а.
„Непријатељска пропаганда и дезинформације уперене против наших друштава од стране Кремља и недржавних фактора попут ДАЕШ-а јесте чињеница. Како би се томе делотворно супротставили, прво то морамо да идентификујемо“, каже Фотига.
Директор руских студија из „Хенри Џексон организације“ Ендрју Фоксал у документу под називом „Путинови корисни идиоти“ предлаже мере за сузбијање „руске пропаганде“ оспоравањем кредибилитета оних који сарађују са руским медијима, мапирањем организација и појединаца широм Европе који сарађују са својим руским колегама, а такође предлаже и законску обавезу да политичари пријављују своје медијске наступе, посебно за руске медије и да ли за њих примају хонораре.
За Фоксала Хладни рат још увек траје, а гвоздена завеса још увек дели Европу, јер за њега КГБ — та „мрежа другова“ је васкрсла или је обновљена како би подрила Запад.
Глобалисти воле демократију само онда када им одговара
Према речима политичког консултанта Дмитрија Куликова, слобода штампе на Западу је постојала док је као противтежа постојао и совјетски систем. Са нестанком противтеже на Истоку, нестала је и слобода штампе на Западу. За њега, потези Европског парламента не представљају непријатељске потезе или пропаганду.
„Чини ми се да је то врло прагматичан и свестан низ акција које проистичу из тога што се Европа суочава са изборима у читавом низу националних држава, најпре у Француској и Немачкој, а америчко и британско искуство показује да наши медији, конкретно Спутњик и РТ, заиста представљају алтернативни извор информација, а осим тога оба медија су веома квалитетна“, објашњава Куликов.
Њега ситуација у ЕП подсећа на касну фазу СССР-а.
„Оне који су против антируских мера сада називају маргиналцима. Иначе већину посланика који сада седе у Европском парламенту можемо сврстати у глобалисте и демократске либерале. Зато Европски парламент данас представља једну од најпасивнијих структура, где касно прихватају промене које се дешавају у вези са ’брегзитом‘ и избором Трампа, као и тиме да је Фијон изашао у први план у Француској након првих примарних избора. Мислим да ће у Европарламенту сада гласати у корист глобалиста, односно за ограничавање приступа руским медијима у Европи“, закључује Куликов.
Председник непрофитне организације „Медијска опсерваторија“ Клод Шоле у својој анализи предлога резолуције Европарламента полази од тога ко су њени предлагачи. Један од предлагача је и Ана Фотига, која са другим својим колегама предлагачима припада десно оријентисаним конзервативним евроатлантским политичарима.
„Руске медије називају пропагандом, а у својим аналитичким материјалима европски медији редовно греше. Изненадили су их резултати ’брегзита‘, па потом долазак Трампа. Зашто долази до грешака? Јер не желе да виде реалност, не желе да виде народ ни демократију. Или тачније речено, желе да виде демократију, али ако њима прија оно што им се понуди да чују. А ако им не прија да чују оно што се реално дешава, они зажмуре“, каже Шоле.
Лов на вештице и макартизам 21. века
Поводом извештаја „Хенри Џексон организације“, Маркус Пападопулос, уредник британског аналитичког часописа „Политикс фрст“, каже за „Раша тудеј“ да је шокиран и запањен. Свако ко верује у слободу медија требало би да осуди Фоксалов извештај, сматра он.
„Извештај у суштини каже да је свака особа која даје изјаву или интервју за руске медије издајник, да је осрамотила Британију и да треба да буде јавно именована. То је лов на вештице и макартизам 21. века“, каже Пападопулос.
Ени Мехон, бивша британска обавештајна официрка, стална је сарадница „Раша тудеја“, каже да је из прве руке доживела да је, због сарадње са руском телевизијом, неко назове „колаборационистом“.
„Појављујем се на разним каналима, укључујући и Би Би Си, који финансира држава (Велика Британија). Већина држава има из јавних фондова финансиране организације и медије. У чему је онда проблем? Мислим да је у питању рефлексна реакција организација које финансирају Велика Британија и САД против избора Доналда Трампа. Естаблишмент обе земље забринут је да би он могао да успостави срдачне односе са Русијом“, наглашава Мехон.
Хенри Џексон био је један од најзначајнијих америчких сенатора током Хладног рата. Припадао је либералном крилу Демократске странке и залагао се за поштовање људских и грађанских права, али је у спољној политици био изразито антисовјетски настројен и припадао је тврдолинијашима који су се залагали за наоружавање Америке.
Његове политичке погледе усвојили су данашњи неоконзервативци попут Пола Волфовица и Ричарда Перла. После Џексонове смрти 1983. године, основана је непрофитна истраживачка организација која носи његово име, а која се бави ширењем вредности за које се Џексон залагао.
Џексон је, додуше, био противник сенатора Џозефа Макартија, који је педесетих година прошлог века био предводник лова на наводне совјетске шпијуне у САД. Комитет који је Макарти водио уништио је животе стотинама америчких левичара, који су били оптужени да су совјетски шпијуни. Макарти је убрзо разоткривен и јавно укорен због недемократских метода које је у истрагама примењивао.
Међутим, иако су неоконзервативци преузели Џексонове прогресивистичке идеје, као што су заштита људских и грађанских права, нису се одрекли Макартијевих назора када је у питању Русија.
Проблем је само у томе што Русија није СССР, а институције попут „Хенри Џексон организације“ морају да пред донаторима оправдају разлоге свог постојања. Зато је антисовјетизам замењен антируском идеологијом. Зато се и даље Русија сматра непријатељем Запада и зато покушавају да је представе као тоталитарну државу, иако је њен политички систем сличан системима који владају у западноевропским државама.
„Раша тудеј“ имала је 2014. године око милијарду прегледа на интернет каналу „Јутјуб“, дупло више него америчка ТВ мрежа Си-Ен-Ен. Уместо да се запитају зашто је то тако, западни политичари и непрофитне организације шире антируску хистерију и баве се ловом на вештице, ширењем баријера и поновним спуштањем Гвоздене завесе на Европу.
