„У име федералне владе могу само да кажем да овај пројекат припада компанијама и компаније ће морати да одлуче да ли ће да одустану од њега или неће. Морамо да чекамо њихову одлуку, ми заиста то не знамо. Политика се никако не меша у то“, изјавила је Боракова на маргинама међународног форума о енергетској ефикасности и развоју енергетике ЕНЕС 2016.
„Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода заједничког капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од руског приобаља кроз Балтичко море до Немачке, паралелно с постојећим „Северним током“.
Против изградње активно се залаже низ земаља Европске уније, пре свега Пољска, као и Украјина, које се плаше губитка статуса земаља-транзитера руског гаса за Европу.
Шефица европске дипломатије Федерика Могерини недавно је подсетила да је улога Украјине у вези с питањем транзита гаса стратешки важна за Европску унију.
Истовремено, Европска комисија је крајем октобра одобрила ширење приступа „Гаспрому“ гасоводу „Опал“ у који стиже гас из „Северног тока“ и који је до сада због европских ограничења био само допола пун.
Потпредседник „Гаспрома“ Александар Медведев је изјавио да ће одустајање од „Северног тока 2“ бити једнако „пропасти Европе“. У Министарству иностраних послова Русије наглашавају да пројекат има чисто комерцијални карактер, а покушаји да се он блокира су политички мотивисани.
