Ниједно обећање да ће положај инвалида у Србији бити побољшан није испуњено, а иако су обећали, представници ресорног министарства нису са нама одржали чак ни састанак, истакла је Јовановићева.
Она је напоменула да особе са инвалидитетом на испуњење захтева чекају више од 25 година.
Поред свих невоља са којима су суочени, најтежа им је борба са државним органима који их и најтеже дискриминишу.
„Реч је о једном перфидном, отвореном и неприкривеном облику занемаривања, запостављања и потпуног обезвређивања читаве категорије становништва, које немају права на достојанствен живот“, каже Лука Јоксимовић Барбат из Српске федерације слепих „Свети Стефан Дечански“.
Зато неколико удружења особа са инвалидитетом од ресорног министра захтева једнака примања за једнак степен инвалидитета, без умањивања законског следовања.
„Ми не можемо да се помиримо са тим да човек који не види, има губитак вида од сто одсто, а остао је без вида у саобраћајној несрећи, прима 26.000 динара или мање, а да неко ко је играјући се очевим пиштољем, и непажњом остао без вида, прима 190.000. То је заиста очит и врло драстичан пример дискриминације“, каже Јоксимовић Барбат.
Уклањање баријера и омогућавање кретања, интензивније запошљавање, укидање ПДВ-а на медицинска помагала и промена закона о социјалној заштити, само су неки од захтева удружења.
Наводећи да уз добру вољу проблем инвалида могу да се реше за 24 сата, због дискриминаторског односа, представници удружења инвалида затражили су и смену актуелног помоћника министра за рад, борачка и социјална питања.
