ЦЕАЦ је покренуо арбитражни поступак под ИЦСИД-овом Конвенцијом против Владе Црне Горе због кршења споразума о заштити страних инвестиција потписаног између Кипра и Црне Горе у марту 2013. године, након што је компанији, како тврде, незаконито одузета њена имовина и након што ју је Влада уклонила из управе КАП-а.
„ЦЕАЦ, један од највећих кредитора Комбината алуминијума Подгорица (КАП), службено је затражио поништење пресуде о ненадлежности ИЦСИД трибунал у случају који та компанија води против Владе Црне Горе“, наводи се у саопштењу ЦЕАЦ-а.
Из ЦЕАЦ-а су подсјетили да је ИЦСИД трибунал, у пресуди донесеној 26. јула, одлучио да нема јурисдикцију да саслуша тврдње те компаније против Владе Црне Горе.
Представници ЦЕАЦ-а су тада најавили да ће тражити поништење одлуке трибунала.
„ИЦСИД трибунал је навео у пресуди да не сматра да има право да чује ЦЕАЦ-ове тврдње, јер процењује да та компанија нема сједиште на Кипру и стога није заштићена споразумом између Кипра и Црне Горе“, додаје се у саопштењу.
Међутим, у тој компанији, према ријечима њених представника, вјерују да постоји велики број озбиљних мана и недостатака у тој пресуди.
„ЦЕАЦ-ов став је са издвојеним мишљењем подржао професор Вилијам Парк, један од три арбитра трибунала. Поништење је тражено на основу три одвојена разлога наведених у члану 52. Конвенције ИЦСИД-а“, казали су из ЦЕАЦ-а.
„Комисија за поништење је примила захтјев да заустави реализацију плаћања трошкова по налогу који је у одлуци трибунала, при чему је ЦЕАЦ-у наређено да плати око 900.000 евра за правне трошкове и издатке Црне Горе“, закључује се у саопштењу.
ЦЕАЦ је до покретања стечаја у КАП-у, у јулу 2013. године, газдовао том фабриком.
Контроверзно било, контроверзно остало
Руски тајкун Олег Дерипаска, који је до јула 2013. године управљао највећим црногорским предузећем — подгоричким Комбинатом алуминијума (КАП), тражио је поништење пресуде о ненадлежности Арбитражног трибунала Међународног центра за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) у Паризу.
Он је већински удио у КАП-у купио још 2005. године, дајући тада 48 и по милиона евра, да би већ 2009. године, сходно Споразуму о поравнању са Владом, вратио дио акција и са државом постао равноправан сувласник, али задржавајући право управљања.
Његов боравак у КАП-у је обиљежен бројним контроверзама и сумњама у непоштовање Уговора и закона, а такође и спекулацијама да је имао тајне дилове са црногорским властима.
Тај аранжман је завршен стечајем КАП-а 2013. године, након чега су грађани Црне Горе отплаћивали Дерипаскин кредит од 135 милиона евра, док је његова Централноевропска алуминијумска компанија, преко међународне арбитраже, испоставила Црној Гори одштетне захтјеве од, укупно, скоро милијарду евра, док у црногорској јавности и данас влада мистерија са тренутним статусом тих предмета.
