Током сусрета са генералним секретаром, кинески политичари могли би да лобирају да Гутереш помогне представнику Кине да постане шеф Одељења мировних операција УН, предвиђа руски политиколог Владимир Јевсејев. То место је за Кину важно у борби за лидерство на светској сцени, сматра експерт.
Активније учешће Кине у мировним операцијама повећаће њен утицај у оквирима УН и тиме окончати искључиву доминацију Запада у светској организацији. Са тим у вези, експерти су скренули пажњу на то да се већ скоро 20 година на челу одељења мировних операција налазе грађани Француске.
Не сме се заборавити да је Кина једна од 5 сталних чланица Савета безбедности и да заузима прво место по бројности својих грађана у мировним мисијама и операцијама широм света. Тачније, тренутно је у оквиру мировних мисија УН ангажовано више од 3.000 кинеских миротвораца.
Другим речима, Кина је ангажовала више „плавих шлемова“ него све остале сталне чланице заједно. Још важнија је чињеница да је Кина постала други по величини извор финансирања мировних мисија, одмах после САД, тачније Кина годишње улаже око 8 милијарди долара годишње.
На јубиларној седници Генералне скупштине УН 2015. године, председник НР Кине Си Ђипинг је обећао да ће УН ставити на располагање 8.000 кинеских војника. Кина је такође обећала да ће обучити 2.000 страних миротвораца и издвојити 100 милиона долара за снаге Афричког савеза.
Прихватајући на себе водећу улогу у мировним мисијама, између осталог како би повећала свој утицај у Африци, Кина са великом бригом посматра развој ситуације на Блиском истоку, одакле потичу највећи контингенти нафте које она увози. Коначно, у Сирију или у Јемен могу бити послати војници УН, сматра Виктор Гао, амерички експерт и познавалац спољне политике Кине.
„Панамериканизам носи одговорност за стабилност у свету, али ми сматрамо да би УН требало да буду надлежне за међународну безбедност“, преноси „Фајненшл тајмс“ речи Виктора Гаоа.
Имајући у виду колико улаже и новца и људства у рад УН, потпуно је разумљива жеља Пекинга да утиче на светску организацију у тој сфери, сматра руски политиколог Валдимир Јевсејев. Посета новоизабраног генералног секретара Гутереша Пекингу следеће недеље, представља нову шансу да се изнова покрене питање ангажмана у мировним мисијама, сматра експерт:
„Позиција шефа Одељења за мировне мисије УН веома је важна за Кину, посебно имајући у виду кинеско ангажовање у Африци и жељу Кине да буде присутна на Блиском и Средњем истоку. Кинези желе да се активирају у решавању сиријског конфликта, па и да отворе сопствене базе у том региону. Кина се такође спрема да спроведе измене унутрашњих закона, које би омогућиле оружаним снагама да се активирају ван националних граница у име заштите сопствених економских интереса и у борби против међународног тероризма.“
Улогу кинеских миротвораца у укупној дипломатској активности оцењује директор Центра за међународне односе при Институту за изучавање језика у Пекингу Ђа Љајинг:
„Кина ће, као и до сада, истрајавати на својим вредностима и принципима. Кинески мировњаци веома строго се држе одредаба Устава УН, они су против праксе принудног мешања у послове других земаља. Кина се руководи концепцијом мирног развоја, а не западним представама како би требало да изгледа ’демократски уређен свет‘. Такође, Кина се залаже за развој и мирну трансформацију социјално-економских структура у оквиру било које државе на свету. Кина је поуздани ослонац сва три стуба УН — мира, развоја и људских права.“
Кина помаже у припреми мировњака у многим државама у развоју на територији Азије и Африке, како у оквиру УН, тако и на билатералном нивоу. Своју миротворну мисију Кина има намеру да прошири и на земље Латинске Америке и Карипског региона. Такође у тим регионима, Кина има намеру да појача везе и сарадњу у борби против тероризма, као и у борби против природних непогода и у санирању последица катаклизми.
