Одлазак Фидела Кастра, легенде и синонима за слободу, за бившег генералног директора листа „Политика“ Хаџи Драгана Антића је, како је за Спутњик рекао, и лични губитак, јер је реч о човеку који му је после 2000. и свргавања Слободана Милошевића са власти — спасао „живу главу“.
У моменту кад смо га контактирали управо је писао телеграм саучешћа породици Кастро.
„Дубоко ме је ганула смрт команданта Кастра. Имао сам са њим веома добре односе, али ето, никад нисам са њим урадио интервју. С друге старне, омогућио ми је да напишем књигу о Куби на српском језику —’Куба за почетнике‘, која му се изузетно свидела“, истиче Хаџи Антић.
Он каже да је Кастро био човек кога је све занимало — од тога како се живи на овим нашим просторима, па до политике.
„О Кастру је речено много гнусних неистина. Он је био државник који је избегао око 600 покушаја атентата од када је дошао на власт. Адвокат из богате породице који је рано почео да се бори за људска права о којима се данас толико говори. Његов отац је имао земљу, нешто више од 23.000 ари, које је Кастро поклонио држави“, додаје он.
Ипак, о томе како је изгледао сусрет лицем у лице са Кастром, Хаџи Антић говори мало:
„Осећај је био изванредан! Али како другачије и описати осећај и однос са човеком који је вама у таквом тренутку, у ком сам ја био, помогао. Он је био изузетан човек кога је све занимало: Југославија, Несврстани, ситуација у свету… Знам да је 1985. оставио цигаре — томпус, по коме је био познат. Пушио је ’кохибу‘ — специјалну врста томпуса која је направљена лично за њега. То је и данас ин цигарета. Ја према њему имам лична осећања, јер ми је као што сама рекао, после петог октобра омогућио да избегнем на Кубу. Пре тога нисам никада ни помислио да ћу живети и радити на Куби, а камоли да ћу познавати Фидела Кастра. Али ето. Не знам. Можете да замислите коју му ја захвалност дугујем… Не могу да вам причам детаље како је дошло до мог одласка и упознавања са Кастром, јер не желим да неке ствари јавно откривам“, напомиње Хаџи Антић.
Због заштите коју је уживао лично од Фидела Кастра, Хаџи Антић је на Куби био уважаван, па је био присутан и на неким важнијим догађајима. Између осталог, и на освештавању православних цркава на Куби.
„Био сам присутан кад је освештавана грчка црква 2004. године и 2008. када је тадашњи митрополит Кирил, са његовим братом Руломом, освештао и српску цркву. Људи не знају да у Хавани постоје две православне цркве“, прича Хаџи Антић, и признаје да зна много тога, али каже да су то лични односи и приватне приче које нису још спремне за јавност.
Он цитира реченицу коју је Кастро написао у колумни за партијски листа „Гранма“ поводом споразума који је његов брат Раул склопио са Обамом о скидању санкција, који још није ступио на снагу: „Све је то лепо али ја Американцима ништа не верујем“.
Легендарног Фидела је изузетно занимало питање америчког затвора Гвантанамо.
„Мало људи зна да су, када је склопљен уговор између Америке и Кубе о изнајмљивању тог залива, Американци одредили да годишњи закуп Куби плаћају око 4.000 долара. Куба, Кастро, никада није хтео да узме тај новац јер је то за њега било понижавање“, каже Хаџи Антић.
