Марковић је у свом првом обраћању јавности рекао да „готово рекордна излазност на минулим изборима потврђује да су грађани донијели одлуку како желе да живе у будућности, а истовремено показали вјеру у изборни процес и дали повјерење европској Влади сачињеној од ДПС и традиционалних коалиционих партнера“.
Марковић је казао да су оцјене страних посматрачких мисија потврдиле да су ово били најбоље припремљени и спроведени избори у Црној Гори.
„Све то даје неспорни легитимитет и тежину оствареном резултату. Међутим, данас када треба да будемо поносни на достигнућа која Црну Гору сврставају високо на љествици парламентаризма, имамо ситуацију да опозиција не признаје изборе и бојкотује рад парламента, за шта уставно нема оправдања“, истакао је Марковић.
Он је додао да се у избор Владе улази политички поносно и државнички одговорно.
„Зашто то кажем? Зато што је наша побједа вреднија него икада остварена у политичкој утакмици против опозиције која је била најорганизованија досад и која је осмислила кампању и у земљи и ван ње. Конкуренција је имала невиђене ресурсе и која је била у власти, а не ван ње“, рекао је Марковић.
Марковић је саопштио да чланство у НАТО-у и ЕУ остају главни стратешки спољнополитички циљеви, као и унапређење добросусједских односа у региону.
„Влада коју данас бирате завршиће процес интеграције државе у Алијансу. Очекујемо завршетак процеса прије прољећа. Влада ће одмах након тога предложити парламенту да потврди тај процес. Пуноправно чланство ће држави и грађанима обезбиједити квалитет безбједности какав досад нијесмо имали“, казао је Марковић.
Он је саопштио да ће циљ нове Владе бити да до краја 2019. затвори сва преговарачка поглавља са Европском унијом.
Марковић је, између осталог, казао да је незапосленост младих и високошколованих људи у Црној Гори један од најтежих задатака који се налазе пред новом владом.
Упркос томе, како се могло чути, мандатар је опет најавио даљи наставак спровођења неолибералног економског модела у Црној Гори, наводећи да ће кључни фактор за развој привреде и даље бити „анимирање страних инвеститора“. Зато, како је рекао, мора да се „створи атмосфера у којој неће бити отпора инвестицијама“.
На крају свог обраћања Марковић се осврнуо и на наводни покушај државног удара на изборни дан у Црној Гори, рекавши да ће „рука правде стићи свакога“.
„Без намјере да се мијешам у рад државних институција, јасно саопштавам да ће нова влада дати пуни допринос расвјетљавању детаља злочиначког наума према Црној Гори и њеном предсједнику владе. Рука правде мора стићи свакога ко је брутално ударио на темељ државе“, поручио је Душко Марковић.
Ко су чланови
Предвиђено је да Влада има три потпредсједника, Рафета Хусовића, предсједника Бошњачке странке, који ће бити задужен за регионални развој, Зорана Пажина, из ДПС, који ће бити потпредсједник за политички систем и министар правде, као и Милутина Симовића из ДПС, који је потпредсједник владе за економску политику и уједно министар пољопривреде, што је и функција коју је у прошлости већ обављао.
У односу на претходну владу Мила Ђукановића, укинуто је Министарство за информационо друштво и телекомуникације, док су нови ресори министарства за спорт и омладину, за јавну управу, као и за европске послове, тако да ће нова црногорска влада имати укупно 19 министарстава.
Министарка за јавну управу биће Сузана Прибиловић, бивша предсједница државне Комисије за контролу јавних набавки из ДПС, Министарством спорта и омладине руководиће Никола Јановић (ДПС), прослављени црногорски ватерполиста, док ће на челу Министарства за европске послове бити Александар Андрија Пејовић (ДПС), који је уједно и главни преговарач Црне Горе са Европском унијом.
Нови министар одбране Црне Горе је Предраг Бошковић (ДПС), досадашњи министар просвјете, док ће нови шеф црногорске дипломатије бити доскорашњи амбасадор Црне Горе у Сједињеним Америчким Државама Срђан Дармановић (ДПС), који је био и декан на факултету политичких наука Универзитета ЦГ.
На челу Министарства економије биће Драгица Секулић, доскора генерална директорка Директората за енергетску ефикасност при Министарству економије (ДПС), док је њен колега из ДПС Мевлудин Нухоџић преузео ресор унутрашњих послова.
Намјесто Рашка Коњевића нови министар финансија биће Дарко Радуновић (ДПС), досадашњи извршни директор Прве банке, а на челу министарства културе биће Јанко Љумовић (ДПС), бивши директор Црногорског народног позоришта, док ће ресор одрживог развоја и туризма водити Павле Радуловић (ДПС), бивши менаџер Главног града.
Такође, умјесто Сање Влаховић, нова министарка науке биће др Сања Дамјановић (ДПС), физичарка, у свијету препозната као научница ЦЕРН-а.
Кенан Храповић из Социјалдемократа нови је министар здравља, а Социјалдемократској партији је припао и ресор просвјете, којим ће руководити Дамир Шеховић, доктор економских наука и предавач на Економском факултету ЦГ. Министар саобраћаја је Осман Нурковић из Бошњачке странке, док је ресор за рад и социјално старање припао његовом партијском колеги Кемалу Пуришићу.
Министарства за људска и мањинска права преузео је Мехмет Зенка из коалиције „Албанци одлучно“, а Марија Вучиновић из Хрватске грађанске иницијативе биће министарка без портфеља.
Оно што је интересантно је да се само два министра из претходне владе налазе у новој Влади, и то Зоран Пажин као министар правде, и Предраг Бошковић, коме је ово четврто министровање по реду.
