У свом обраћању у Варшави, Дачић је поновио да је Србија дубоко одмакла у процесу реформи целокупног друштва, али „да имамо утисак да наш приступни процес не напредује жељеном динамиком“, јер је у доброј мери условљен напретком у дијалогу Београда и Приштине.
Можда једном, рекао је Дачић, треба саслушати и вас из ЕУ да ли сте за ЕУ.
Дачић је поновио и да је Србија чврсто опредељена за дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, како би се, како је рекао, решила питања од интереса грађана и осигурала стабилност, која је на КиМ и даље релативна.
„Желим и да вас замолим да нас подржите у настојањима да у децембру отворимо три преговарачка поглавља (5, 25 и 26), што би дало снажан замајац нашој европској перспективи“, рекао је Дачић.
Министар је казао да је Србији потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу, али је истакао да се грађани Србије основано питају постоји ли заиста истинска намера да Србија и остатак региона постану чланови европске породице или је бесконачно условљавање и одлагање отварања појединих поглавља само пука маска иза које се крије неспремност, ако не и отворено противљење већине држава-чланица даљем ширењу Уније.
„Нама је потребно да знамо шта Европска унија очекује и жели од нас. Тражити стратешко стрпљење од региона који за више од деценије није успео да се значајније приближи ЕУ неће дати допринос интензивирању реформи и јачању стабилности. Нама је потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу“, казао је Дачић, који је и потпредседник српске владе.
Напоменуо је да у случају Србије процес приступних преговора „не значи само да морамо да се ухватимо у коштац са свеобухватним реформама“, већ и са захтевним процесом дијалога о нормализацији односа са Приштином, чији ће резултати имати утицаја на читав регион.
„Када је реч о политици условљавања, лествица која би требало да стоји на свом месту, као циљ којем сви тежимо, све више постаје покретна мета, која мења величину и облик, те умањује сигурност и веру у коначни резултат — достизање чланства у ЕУ. За разлику од таласа једног победоносног следа догађаја након пада Берлинског зида, када сте ви постали чланице ЕУ, данас су околности значајно различите, а лествица је знатно више постављена“, рекао је Дачић.
Нама је, казао је Дачић, потребно да знамо шта Европска унија очекује и жели од нас.
„Тражити стратешко стрпљење од региона који за више од деценије није успео да се значајније приближи ЕУ неће дати допринос интензивирању реформи и јачању стабилности. Нама је потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу“, казао је Дачић.
Министар је приметио да ЕУ има највећу подршку на Западном Балкану, јер нема места где ЕУ има толико снажну и важну улогу, као што је то на Балкану.
Овде проблем представљају питања која доминирају на глобалној сцени — победа Трампа у САД, излазак Велике Британије из ЕУ, могућа измена власти у Француској, опстанак Ренција после референдума о Уставу Италије, судбина Ангеле Меркел након избора у Немачкој наредне године, навео је Дачић.
То су, казао је Дачић, кључне ствари о којима треба да се разговара на оваквим састанцима, а не само о томе да ли ће Србија или неко други да отвори поглавље и које.
„Када ће наше земље ући у ЕУ је питање политичке одлуке. То је реалност са којом треба да се суочимо.“
„Србија веома поштује сарадњу са земљама В4. Сматрамо да треба још интензивније да сарађујемо, посебно на политичком и економском плану, јер је за нас на Западном Балкану то веома важно“, рекао је и додао да се, међутим, поставља питање „због чега нас уопште зову Западни Балкан“.
„То мора да су Хрвати измислили да они не би били Балкан“, рекао је Дачић и додао да мисли да треба да „тражимо заједничке интересе и на томе да радимо“.
„Наш циљ јесте улазак у ЕУ, али свако од нас има своје националне и државне интересе.“
„Сваки пут када је бивши британски премијер Камерон ишао у Брисел говорио је да иде да брани енглеске интересе. Зашто ми да будемо мање Срби него што је он био Енглез. Ми нисмо део заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ и имамо интересе који се некада не поклапају са вашим интересима. Када будемо члан ЕУ онда ћете морати да уважите и наше ставове“, навео је министар.
За пример је узео Косово.
„Питање за ЕУ јесте да ли је ССП са Косовом потписан на исти начин као што је то урађено и са другим земљама или је тај ССП другачији? Да ли су представници Приштине означени са звездицом и са фуснотом на састанцима? Да ли поштујете статусну неутралност? Говорите о њима као да су земља, а ми нисмо с тим сагласни“, казао је Дачић и запитао:
„Да ли се ССП са Косовом ратификује у националним парламентима држава-чланица? Не, ратификован је само у Европском парламенту. Како можете да говорите о Косову као држави?“
„Ми јесмо толерантни, али ви у ЕУ треба да се придржавате својих одлука.“
„Да ли мислите да ће Србија да прихвати независно Косово ако то нису учиниле ни све државе-чланице?“, запитао је даље шеф српске дипломатије и додао да се од Србије тражи придруживање одлукама ЕУ у ЗСБП која нису у складу са српским националним интересима.
„Ми водимо дијалог са Приштином о нормализацији, јесмо конструктивни, али то не значи да се ми слажемо са тим да је Косово држава.“
„Такође, велики број грађана Косова већ има визну либерализацију преко Србије, јер су грађани Србије и имају наше пасоше. Ми немамо ништа против тога, подржали смо све на Западном Балкану да добију визну либерализацију. Ми морамо да решавамо своје проблеме“, навео је Дачић.
Министар је истакао да је Србија против ЕТИАС система, који ЕУ хоће да уведе грађанима Србије, како би плаћали за улазак у ЕУ.
„Ником не можемо да објаснимо која је логика тога. Ако се уведе плаћање за улазак у ЕУ, ми треба да размотримо да се у складу са принципом реципроцитета уведу контра мере и ја ћу то предложити“, рекао је Дачић и запитао да ли је логично да грађани Србије плаћају за улазак у ЕУ, а да грађани држава-чланица ЕУ долазе без плаћања?
Извор: Танјуг
