Експерти сматрају да ће железнички ракетни систем „Баргузин“ бити кључни елемент нуклеарног штита Русије, на који Запад није у стању да одговори. Предности „воза смрти“, како га још називају, крију се у његовој „невидљивости“ и мобилности.
Споља гледано тај воз готово да се не разликује од обичног теретног воза, али у вагонима се налазе стратешке ракете, командни пунктови, особље, систем за одржавање живота и слично.
Захваљујући добро повезаној мрежи железничких пруга — што одликује Русију, али не и САД — ракетни систем може оперативно да се нађе у било којој тачки земље — за 24 сата „нуклеарни конвој“ може да прође 2.000 километара.
И што је најважније, воз је опремљен са шест лансера и у стању је да сам нанесе потенцијалном противнику „непоправљиву штету“. Успешне пробе такође сведоче о томе да пројектил може да излети из вагона, а да се вагон притом не преврне.
Очекује се да ће нуклеарни воз ступити на борбену дужност најкасније до 2020. године, а да ће возови бити у служби 20 година.
„’Баргузин‘ ће постати важан део руских ракетних снага стратешке намене. Захваљујући својим карактеристикама, тај железнички ракетни систем ће обезбедити апсолутну нерањивост, тј. неповредивост руских граница и могућност реализације наших принципа одбране. То значи да ће ’Баргузин‘ бити опремљен најсавременијим ракетама, заједно са интерконтиненталним ракетним пројектилом ’Топољ-М‘ и да ће адекватно ’узвратити ударац‘ у случају напада евентуалног непријатеља“, каже за Спутњик Игор Коротченко, војни експерт и главни и одговорни уредник часописа „Национална одбрана“.
„Баргузин“ ће, како наводе експерти, по прецизности и опсегу бити супериоран у односу на нуклеарне возове из совjетског доба.
„Једноставно, ниједна земља нема такав ракетни воз. "Баргузин" је у неком смислу наследник совјетског железничког ракетног комплекса „Молодец“. Американци су лансирали дезинформацију да они праве ракетни воз, па су их Руси изненадили тако што су веома брзо разрадили "Молодец" и ракете за њега“, прича Иван Коновалов, шеф сектора за војну политику и економију Руског института за стратешка истраживања.
У наоружању совјетских ракетних снага било је 12 железничких ракетних комплекса „Молодец“, који су били размештени у три руске области. Тај комплекс је пројектовао главни конструкторски биро балистичких ракета Совјетског Савеза „Јужноје“, који се налазио у Украјини, а производио се у дњепропетровском заводу „Јужмаш“. Први пут је постављен 1987. године, али су до 2007. сви комплекси демонтирани и уништени, осим два која су пребачена у музеј.
„За ’Молодец‘ су били произведени специјални вагони, због великих ракета. Када је реч о ’Баргузину‘, вагони се споља не разликују од обичних железничких вагона. То значи да споља вагон у којем се налази ракетни комплекс изгледа као вагон-хладњача. Стога, стране обавештајне службе неће моћи да преко сателитских снимака идентификују да ли се ради о обичном теретном возу, или о најновијем руском ракетном комплексу. Што се тиче интерконтиненталних балистичких ракета ’Јарс‘ којима ће бити опремљен ’Баргузин‘, оне се серијски производе и то је велика предност, јер то убрзава процес да се нови комплекс што пре стави у употребу. ’Јарс‘ се тренутно користе и у мобилним ракетним системима, које смо имали прилику да видимо током параде на Црвеном тргу 9. маја“, каже за Спутњик Виктор Мураховски, експерт руске Војно-индустријске комисије .
Одлука совјетског руководства, средином осамдесетих година прошлог века, да изгради нуклеарни воз био је одговор на сличан пројекат САД, који није до краја реализован.
Идеја нуклеарних возова родила се током Хладног рата, шездесетих година прошлог века, у време када су две суперсиле Совјетски савез и САД водиле активну трку у наоружању.
Американци су тада у оквиру пројекта „Велика звезда“ стварали први борбени воз. Планирано је било да се изгради 30 возова са 150 ракета, али је пројекат угашен јер се сматрао скупим, па и непотребним.
Идеји нуклеарних возова Американци су се вратили 1986. године, када је америчка војска почела да користи нове балистичке ракете „Миротворац“. Пројекат је, међутим, био кратког века — затворен је почетком деведесетих година прошлог века, из више разлога. Прво, „нестао“ је главни непријатељ САД — Совјетски Савез. Друго, амерички железнички ракетни комплекс захтевао је обнављање инфраструктуре великих размера и велике финансијске трошкове. Проблем је био и у томе што железничке пруге у САД припадају приватним компанијама.
Неки западни експерти развој новог железничког ракетног система „Баргузин“ виде као нову фазу трке у наоружању између Русије и САД и одговор на развој америчког програма брзог глобалног удара, али Москва такве тврдње одбацује.
Руски председник Владимир Путин више пута је рекао да „Русија није ушла у трку у наоружању“, већ да јој је потребно да надокнади оно што је пропустила деведесетих година прошлог века, када су оружане снаге биле слабо финансиране.
Ипак, важно је истаћи да ниједан од Споразума о смањењу стратешког наоружања, нити било који други међународни документ, не ограничавају Русију у формирању железничке компоненте стратешких нуклеарних снага, наводе експерти.
