Упорно понављање албанског премијер Едија Раме да је уједињење Албанија и Косова неизбежно и да ће се догодити на путу ка Европи, за многе је само „једрење на пропалој идеји“ која се користи у дневнополитичке сврхе.
Међутим, шта ако ово није само празна прича, већ увертира у нешто што је могуће урадити? Да ли Албанци под кровом ЕУ заиста могу да формирају велику, односно, како то данас зову, природну Албанију? Да ли државе које су чланице ЕУ могу да се „спајају“ у једну државу и постоји ли механизам унутар ЕУ који то регулише?
Др Стеван Гајић, са Института за европску политику, каже да ЕУ нема механизам који би то регулисао и подсећа да две суверене државе могу да одлуче о уједињењу независно од било какве организације чији су чланови. Исто важи и за регије.
„ЕУ нема механизам преко кога би се етничке групе из две или више држава ујединиле. То је питање опортунизма, односно да ли постоји прилика на ширем међународном плану за такву акцију. Конкретно, у овом случају који се тиче пројекта ’Велике Албаније‘, мислим да је он мало закаснио, јер је најбоље време за то било крај деведесетих“, каже он.
За Косово не може да се каже да је суверена држава, бар не још, али није искључено да би се оно могло наћи у ЕУ, по неком моделу само за њих применљивом и осмишљеном, као ССП који није ратификован у парламентима свих 28 држава-чланица ЕУ, већ само у Европском парламенту, и као што је само проглашење независности, уосталом, на тај начин би се, вољом грађана Косова и Албаније, дакле — референдумом, могло доћи до спајања.
Најбољи пример спајања двеју држава је Немачка, која је после Другог светског рата била подељена на Источну и Западну. Спајање једне нације до тада подељене у две државе означило је тренутак промене дотадашње послератне историје Европе и света. О спајању држава говорило се и у скорије време. Бивши председник Румуније Трајан Басеску здушно је промовисао идеју уједињења Румуније и Молдавије — тврдећи да је реч о једном народу који живи на две територије.
Хипотетички, ако би се Албанија и Косово нашли у ЕУ и одлучили да се уједине, и ако би истом линијом кренули и Албанци из Црне Горе и Македоније, са југа Србије, из Грчке… Створила би се нова држава Албанија. Али да ли би то могло да „прође“ без оружја? О томе Гајић каже:
„И да смо сви чланови и НАТО-а и ЕУ, то не би могло да прође без рата. Промена граница или чак размена територије међу државама може да се деси или уз сагласност свих заинтересованих или уз рат. То је просто такав механизам, и сама ЕУ нема никакав механизам нити правни оквир за једну такву хипотетичку ситуацију“.
Он каже да Албанија има максималистичке циљеве и да се они неће променити без обзира на то што им, како тврди, међународне прилике сада не иду наруку, јер се десио развод између Америке и глобалиста, што је постало јасно после првих реакција након Трампове победе. Гледано из тог угла, Рамине изјаве, сматра наша саговорник, јесу његове жеље, мада је јасно да око „Велике Албаније“ постоји политички консензус у албанском националном телу. Дакле, закључак би могао да буде следећи: Рама ипак не говори у празно кад прича о спајању Косова и Албаније под капом ЕУ. Питање је да ли ће ЕУ тако нешто дозволити, с обзиром на то да је Косово формално правно суверени део територије државе Србије.
