Идеја да се у другој половини идуће године смање порези и доприноси на зараде и да уместо садашњих 65 одсто не прелазе 50 процената, коју је ових дана предочио премијер Александар Вучић, сасвим разумљиво је изазвала велики интерес јавности. Послодавце због смањења њихових трошкова, запослене јер би им више новца остало у џепу, а економске аналитичаре размишљањем шта би то могло да донесе српској економској рачуници.
Неки су већ почели да разматрају и начине за крпљење већ виђене рупе у буџету Србије, све до повећања пореза на додату вредност.
Професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић за Спутњик пре свега каже да се Србија налази у средини листе земаља по висини пореза и доприноса, односно по укупном оптерећењу које плаћају послодавци.
Он сматра да смањење пореза и доприноса у економском смислу увек има оправдања ако би довело до већег пријављивања броја запослених радника, до пуног плаћања пореза и доприноса, односно до потпуне фискалне дисциплине и, што је посебно важно, до повећања обима активности укупне привреде. То би, онда, резултирало не смањењем него растом прихода у буџету Србије, напомиње Савић.
„Пошто живимо на простору који се зове Србија потпуно је јасно да би један број послодаваца наставио да се понаша по старом, односно да избегава плаћање пореза и доприноса, један број људи би вероватно повећао активности јер би имао ниже укупне трошкове производње, али ја процењујем да би укупан ефекат на српски буџет био повећање фискалног дефицита. У условима када више од годину дана имате смањене плате и пензије, када некима враћате више, некима мање, када ће поприличан број пензионера почекати да им се пензије врате на претходни ниво, свако смањивање пореза и доприноса није добро. Онда се поставља питање из којих извора ћемо покрити ту новонасталу буџетску рупу“, каже професор Економског факултета.
Он напомиње да је тешко проценити за колико би буџет могао да буде краћи јер је у игри више параметара.
На питање који су то основни предуслови неопходни да би могло доћи до смањења пореза и доприноса, а да не дође до повећања дефицита, Савић каже да је прва ствар повећање укупног бруто домаћег производа (БДП), односно повећање укупне производне активности — раст индустријске производње, извоза, броја запослених.
Основни предуслов јесте да имате раст реалних прихода, то је прва ствар, објашњава професор Економског факултета.
Друго је, додаје он, да је буџет тако прекомпонован да ће на његовој расходној страни бити елиминисани многи беспотребни трошкови као на пример претерано велики број људи у државној администрацији, као и елиминисање претерано великих расхода на сервисирање предузећа у реструктурирању. Он наводи пример оних која, „како ствари сад стоје, никада неће моћи да издржавају сама себе, а годинама их издржавамо, попут РТБ Бор, хемијског комплекса“. Наводи и потребу рационализације рада Електропривреде Србије и Србијагаса — предузећа са ненаплативим потраживањима која би по потенцијалу могла да пуне државни буџет много више него што то чине данас. Затим, каже, веома је важно да се заоштри пореска дисциплина, да се настави са оваквим радом пореске управе као у протеклих годину-две, када је растао број људи које су предузећа пријављивала.
„Тих неколико ствари треба претходно урадити да бисте онда вероватно имали добру основу за релативно мали буџетски дефицит који онда заиста ствара простор да се размисли о прекомпоновању и евентуалном смањивању пореза и доприноса“, објашњава Савић.
Он, притом, напомиње да није могуће смањивати доприносе за пензионо осигурање, као што није сигуран ни да се може говорити и о смањивању доприноса за здравствено осигурање. „То су два сегмента која ће због тога што нам становништво стари, убудуће тражити још већа средства у буџету Србије него у овом тренутку“, истиче Савић.
Он закључује да је питање смањења пореза и доприноса врло сложено питање коме треба приступити веома опрезно.
„Када би се све ове коцкице сложиле и када би послодавци разумели да су на истом путу као и држава и грађани, онда би било простора да се у једној размени мишљења, заједничкој стратегији, добро размисли које су то стопе, шта треба ревидирати, где постоји простор, а све са основном идејом да се иницијално смање стопе, али да пораст привредне активности доведе до још већих уплата пореза и доприноса у буџет Србије“, истиче Савић.
На питање да ли је све то изводљиво у другој половини идуће године, он каже да је српска економија још ровита и да мисли да за то нису створени услови.
Просто, треба размишљати о тој ствари, али не треба брзоплето одлучивати, каже он.
