Сиријски милитанти су изгубили контролу над 40 одсто источног Алепа, који већ две године контролишу. Озбиљан успех владиних снага прокоментарисали су сви највећи светски медији. У једном се сви слажу — побуњеници не могу да оборе Асада.
Би-Би-Си: „Шта ће бити након пада Алепа?
„Може се рећи да са падом Алепа Асад добија рат? У целини да, мада потпуног мира у Сирији неће бити. Побуњеници ће бити блокирани у изолованим енклавама и (Асадовом) режиму ће бити лако да их ликвидира једног по једног. Сада је немогуће избећи закључивање мира са Асадом. Фактички, он је победио у рату.’
„Њујорк тајмс“: „Победа у сиријском рату може да створи Башару ел Асаду нове проблеме“
„Узимајући у обзир да су сиријске власти у понедељак заузеле значајну територију у Алепу, уништавајући побуњенике и терајући у бекство хиљаде људи који су спасавали живот, изгледа да председник Башар ел Асад може да преживи устанак, чак и према оценама његових највећих противника.“
Евроњуз: „Алеп — најважнија Асадова победа“
„Заузимање источног Алепа, једног од главних тврђава наоружане опозиције, најважнија је победа на бојном пољу Башара ел Асада од 2012. године.“
„Темпс“: „Источни Алеп пред падом“
„Управо је Запад омогућио да ситуација постане таква каква јесте. Администрација Барака Обаме могла је да уради више за спречавање сиријских ужаса. Обама је седео скрштених руку.
Данас у Алепу, као и у другим местима, влада увереност да је свака нада изгубљена.
Ни Доналд Трамп, ни Франсоа Фијон, нити било ко други неће доћи да помогне Сиријцима у Алепу. Вероватно се тиме може објаснити због чега су данас блокиране енклаве спремне да падну, као куле од карата. Још пре доласка у Белу кућу Доналд Трамп је победио у свом првом рату, заједно са Башаром ел Асадом и Владимиром Путином…“
„Шпигл“: „Русија и Иран освајају Алеп — за Асада“
„Када Асад у потпуности врати контролу над Алепом, он може да употреби своју војску против других територија под контролом побуњеника. У поређењу са њима, он има две предности. Прву — могућност напада из ваздуха уз помоћ руских и сиријских ваздушних снага, другу — практично неисцрпне залихе шиитских најамника из Либана, Ирака и Ирана. Побуњеници једноставно не могу да победе у том рату.
Сиријске власти сад фактички контролишу пет највећих градова Сирије: Дамаск, Хаму, Хомс, Латакију и Алеп. Највећи бастион опозиције у будућности биће провинција Идлиб, као и највећи део села на периферији, укључујући део јужно-сиријске провинције Даре и неколико предграђа Дамаска.“
