Према његовом мишљењу, ова два догађаја представљају онај моменат „када су ти заборављени људи на свим странама ’окренули плочу‘ и одбацили савете и препоруке стручњака и елите“.
За елиту би била „ужасна грешка“ када би одбацила њихово мишљење и „покушала да заобиђе“ њихов избор, пише научник.
Убрзавање научно-техничког напретка води ка томе да људи све чешће губе посао, а интензивни развој интернета и пратећих платформи пооштрава економску неједнакост, омогућавајући стицање екстра прихода само ограниченој групи људи, наставља Хокинг и додаје да је то „неизбежно, да је то напредак који, међутим, има деструктивни карактер на социјалном плану“.
Научник сматра да се у савременом свету „финансијска неједнакост не смањује, него расте“, а „многи људи могу да виде како опада не само њихов животни стандард него и нестаје могућност да се икако зарађује за живот“.
Са експанзијом интернета та неједнакост постаје још очигледнија. Сада је људима у земљама Африке, јужно од Сахаре, телефон доступнији од чисте воде, пише Хокинг.
Сиромаси који желе да достигну „нирвану коју су видели на Инстаграму“ прво путују у велике градове, а затим у потрази за бољим животом иду у иностранство. На тај начин редови економских миграната расту, а они износе нове захтеве за инфраструктуру и економију.
Толеранција према њима међу локалним становништвом опада и то још више храни политички популизам. А пред човечанством су најозбиљнији проблеми, пре свега еколошки, које је потребно решавати заједничким снагама, објашњава Хокинг.
„Све нас то подсећа да се налазимо у најопаснијој етапи развоја човечанства. Сада имамо техничка средства способна да униште планету на којој живимо, али још нисмо смислили начине да то избегнемо“, пише Хокинг.
Како бисмо избегли катастрофе, не смемо градити баријере између земаља, потребно је да их рушимо. Ако желимо да имамо могућност за то, светски лидери су дужни да признају да су много таквих могућности пропустили и да настављају да их пропуштају“, наглашава Хокинг.
