Италијанске банке, по мишљењу експерта, практично неће бити могуће реформисати. Дугове Италије, на крају крајева, платиће ЕУ, али „преко леђа“ Немачке.
„Италијански парламентарни систем је дводомни и могао би, зависно од резултата референдума, бити подвргнут озбиљним изменама. То јест, влади би могло бити омогућено да законе ’прогура‘ брже и једноставније. Закони који су сад у процедури углавном се тичу тржишта рада“, објашњава за Спутњик Ернст Волф.
Овде се, наставља Волф, ради на слабљењу заштите од неоснованог отказа, на либерализацији радног права, а све како би Италија наводно постала конкурентнија. Индикативно је, каже Волф, што иза ове платформе стоје између осталог америчке фирме „Џеј-Пи Морган“ и „Морган Сакс“.
Да ли то онда значи да се овде ради о могућем слабљењу бирократије или демократије?
— Наравно да се, нажалост, ради о слабљењу демократије, јер то даје влади низ могућности да усваја оне законе које заправо становништво не одобрава или не подржава. Другим речима, ако дође до измена устава у Италији, то ће значити јачање ауторитарне државе.
Ако већина ипак гласа против промена устава, како би се то одразило на италијанске банке?
— То ће створити велике потешкоће за италијанске банке. Али, проблеми постоје и без тога, и они су, генерално говорећи, нерешиви. Банке су оптерећене старим неисплаћеним кредитима, чија је сума, према званичним подацима, између 360 и 400 милијарди евра. Незванично, ради се о суми од 600-800 милијарди евра. Само трећа по величини италијанска банка, „Монте Деи Паски“, оптерећена је са 50 милијарди евра старих, неисплаћених кредита. То су огромни проблеми и ове проблеме сад покушавају да реше путем референдума. Немачка покушава да спречи да се банке у Италији спасавају тако што би се у тај процес умешали државни механизми, јер би онда Немачка, као најјача економија ЕУ, морала да плати највише.
Наравно, основни је проблем у томе што је у Италији, као и у другим државама, финансијски систем мртав још од кризе 2008. године. Али ЕУ ће, на крају крајева, због себе саме спасити Италију?
— Да, то ће се, наравно, догодити. ЕУ не сме да дозволи италијанским банкама да колабирају. Италијанске банке су превише тесно повезане са француским и немачким. Другим речима, ако би службеници ЕУ дозволили да италијанске банке пропадну, то би онда изазвало домино-ефекат који би захватио и немачке банке, а то би сигурно довело до распада читавог банкарског система унутар ЕУ и самим тим и до распада америчког система, а тиме и глобалног.
Какве могу бити конкретне последице гласања „за“, односно „против“ на италијанском референдуму?
— Ако Италија гласа „за“, последице ће осетити запослени, јер ће се одредбе радног законодавства значајно пооштрити. Заштита запослених ће бити значајно умањена, као и мере заштите на раду. Биће једноставније запослити људе за значајно нижу плату.
Са друге стране, ако гласају „против“, премијер Ренци ће дати оставку и на власт ће доћи технократе. Врло могуће, тада би на чело владе стао министар финансија, како је то било у време Монтија, који је и сам својевремено радио за „Голдман Сакс“. То би значило да би у том случају финансијска индустрија све сама решавала.
