Постала је позната као Божићна звезда, али научници сада кажу да водиља која је сјала над пећином у Витлејему уопште није била звезда.
Нови подаци указују на редак распоред небеских тела у ком Сунце, Јупитер, Месец и Сатурн сви леже у равни са сазвежђем Овна.
Гран Метјуз, професор теоретске астрофизике и космологије на Одељењу за физику Универзитета Нотр Дам, проучавао је Витлејемску звезду дуже од једне деценије.
„Астрономи, историчари и теолози су расправљали о Божићној звезди годинама. Одакле је настала? Како је изгледала? Модерна астрофизика требало би да дâ одговор на та питања“, каже он.
Према истраживачима, Сунце, Јупитер, Месец и Сатурн били су у равни са Овном, док је Венера била у сазвежђу Рибе, а Меркур и Марс у Бику.
Такав распоред небеских тела догодио се у шестом веку нове ере, и то у доба пролећне равнодневице.
Он би за три мудраца који су били свештеници древног Вавилона симболизовао рађање новог владара Јудеје.
„Мудраци су приметили ту астролошку симболику и препознали да ће бити рођен нови владар“, каже Метјуз.
Такав распоред планета је изузетно редак и неће се поновити у наредних 16.000 година, али чак ни тада не у сазвежђу Овна.
Истраживачи кажу да ни у 500.000 година у будућности неће бити тако јединственог распореда планета.
