О овоме, као и о томе како теку преговори са Бриселом о чланству Турске у ЕУ, да ли је Анкара задовољна темпом нормализације односа са Русијом и да ли постоје изгледи за прелазак Русије и Турске на обрачунавање у националним валутама, говорио је у интервјуу за „Спутњик“ премијер Турске Бинали Јилдирим.
Да ли сте задовољни темпом нормализације односа Турске и Русије? Које су додатне мере разматране на разговорима у Москви?
— Сматрам да је ово била веома важна посета на највишем нивоу, после оног непријатног инцидента у новембру 2015. Процес обнављања односа на ниво пре кризе почео је након позива руског председника Владимира Путина председнику Ердогану, када се Путин заложио против државног удара у земљи, наводећи да је на страни легитимне власти.
Данас смо руски премијер Дмитриј Медведев и ја разговарали о томе на који начин можемо да у најкраћем могућем року у свим областима — у трговини, туризму и енергетици — доведемо наше односе до нивоа на којем су били пре 24. новембра 2015. Поставили смо циљ да достигнемо промет од 100 милијарди долара и покушаћемо да убрзамо процес нормализације. Намера нам је да се потрудимо да сва ограничења уведена у претходном периоду буду уклоњена.
У Анкари су рекли да је један од циљева посете разговор о преласку трговине између две земље на националне валуте. Да ли су преговори напредовали? Које препреке постоје?
— Разговарали смо о овом питању. Руска страна је такође заинтересована. Централне банке су већ почеле да раде на начину на који се то може остварити и да би, како би се то десило, требало да се разраде нека техничка питања. Али сви позитивно гледају на ове изгледе — и Русија и Турска.
У разговорима у Москви дотакнута су и сиријски питања. Да ли су успели да се приближе ставови Русије и Турске о Сирији?
— Несумњиво, у овој фази ми разумемо једни друге боље него икада раније. Имамо заједнички приступ у погледу налажења решења за кризу у Сирији.
Да ли су истинити наводи медија о преговорима представника Русије и сиријске опозиције о ситуацији у Алепу, који се наводно одржавају у Турској уз посредовање Анкаре? Данас је Национална коалиција Сирије саопштила да су такви преговори одржани, али да су завршени без резултата. Како коментаришете ове извештаје?
— Рад у том правцу, наравно, постоји. И овде је неопходно да се концентрише на израду решења и излазак из кризе. Турска је дала веома важан допринос, и то намерава да ради и у будућности како би се зауставило крвопролиће у Сирији. Међутим, представници режима нису искрени када говоре о томе. Било би врло корисно када би руски став према режиму био утицајнији, ефикаснији. Међутим, наши заједнички напори ће се наставити. Неопходно је обезбедити прекид ватре и пружити руку помоћи људима који тамо страдају.
Русија и САД воде преговоре о решавању проблема у Алепу, а посебно у вези са механизмом повлачења свих милитаната из града. Која је турска улога?
— Управо сада се Турска бави овим питањем. Од самог почетка наши напори усмерени су на повлачење терористичких група из Алепа. Они који представљају Слободну сиријску армију боре се за ослобођење земље од непотребних елемената. Сви ми заједно морамо да заједно елиминишемо оне елементе који су тамо присутни — ДАЕШ, Нусра фронт, Партију демократског савеза. Потребно је јасно раздвајање оних који се боре за ослобођење своје земље и оних који припадају терористичким организацијама. Наш заједнички циљ је борба против терористичких група. Због тога радимо све што је могуће у том правцу.
Да ли се може говорити о напретку у раздвајању терориста од опозиције у Сирији?
— Они су у принципу већ одвојени. Ионако је јасно ко је ко, и они нису међусобно тесно повезани.
Односи Турске и ЕУ су се последњих неколико месеци погоршали, након што је Брисел због унутрашњих политичких процеса у Турској замрзнуо приступне преговоре. Да ли Анкара намерава да под таквим условима повуче свој захтев за улазак у ЕУ?
— Односи Турске и ЕУ имају дугу историју. С времена на време они се добро развијају, с времена на време долази до кризе. То може да се деси са свим земљама, као што смо, на пример, и са Русијом имали кризу.
Одлука која је донео Европски парламент нема неку тежину. Ова ситуација слична је одлуци која је недавно усвојена и у вези са руским „Спутњиком“. Европска унија није задовољна оним вестима које објављује „Спутњик“ и жели да овај медиј ограничи. С једне стране они говоре о слободи говора, а с друге стране је користе само у сопственим интересима. То је политика двоструких стандарда.
Али ми нисмо одлучили да повучемо захтев за чланство ЕУ, нити ћемо то учинити. Европска унија мора добро да размисли о корацима које предузима, не због нас већ због сопствене будућности. А будућност и безбедност Европске уније без Турске нису могуће. И Русија и Турска имају доста додирних тачака са ЕУ у различитим областима. Због тога би када доносе одлуке требало врло добро да размисле до каквих последица ове одлуке могу да доведу.
