Злато се суочава са константним падом вредности: цена жутог метала је у уторак пала по други пут.
„Десет месеци раста вредности злата је анулирано након што је забележен највећи месечни пад његове цене за више од три године, услед избора Доналда Трампа за америчког председника, што је само ојачало негативне тенденције за тај метал“, објавио је Ројтерс у понедељак.
Сајт „Маркет воч“ поновио је медијске наслове, нагласивши да постоји „вероватноћа повећања каматних стопа Федералних резерви за следећу недељу“ и јачања долара током 2017. године, што такође може смањити потражњу за племенитим металом.
Међутим, сви ти изгледи нису обесхрабрили Русију и Кину да наставе куповину златних полуга стабилним темпом.
„Он је то поново учинио. Путин је купио злато. Није га он лично купио. Русија је купила злато. Емисиона банка. И то не тако мало — 48 тона за месец дана. Е, то је нешто. Москва је добавила око 1,5 одсто своје годишње продукције злата“, написао је за аустријски дневник „Пресе“ Николаус Јилш у понедељак.
„То је била највећа руска куповина злата у скоро 20 година“, нагласио је аустријски новинар. „У року од 24 месеца, златне резерве Кремља су порасле за скоро 50 одсто“.
Према Светском савету за злато, Русија је акумулирала 1.542 тона злата до новембра 2016. године.
„Русија је само мало иза другог по величини купца злата на планети. У међувремену, Кина је прикупила 1.840 тона“, истакао је Јилш.
Дакле, шта се крије иза тог похода на злато?
Према речима овог новинара, одговор је једноставан: злато је омиљено као дугорочна инвестиција.
„А, наравно, злато је и политички метал“, приметио је Јилш.
Они који желе да сазнају нешто више о томе у којем правцу се крећу светски трендови, треба да обрате пажњу на банкарске емисије, истакао је он. Новинар је скренуо пажњу на чињеницу да су у 2010. години светске централне банке промениле своју стратегију и почеле да акумулирају злато.
„То значи да су у већој мери почеле да купују злато са светског тржишта него што га продају на годишњем нивоу.“
Овај новинар је подсетио да су пре више од једне деценије европске централне банке ограничиле продају злата након увођења евра у септембру 1999. године. Наиме, 1999. године велике европске централне банке потписале су Споразум централних банака о злату (ЦБГА 1) који је ограничио количину злата које су заједно могле да продају годишње.
„Они су навели да злато остаје важан елемент глобалних монетарних резерви и сложили се да ограниче своје колективне продаје до 2.000 тона у наредних пет година, или око 400 тона годишње“, пише на сајту Светског савета за злато, као и да је тај потез повучен ради стабилизације тржишта злата.
Аустријски новинар цитира Давида Марша, стручњака за валуте и суоснивача ОМФИФ (Службеног монетарног и финансијског институционог форума), који је рекао да централне банке данас купују 350 тона злата годишње.
„Ради се о две ствари. Развијене земље више не продају златне полуге, док их велики број земаља у развоју купује. Оне то чине зато што немају потпуно поверење у долар из политичких разлога“, каже Марш.
Дмитриј Тулин, гувернер Централне банке Русије, објаснио је руски апетит за златом чињеницом да су „само резерве злата потпуно осигурање од политичког и правног ризика“.
Са своје стране, Кина је учинила своју политика злата транспарентнијом и сада редовно објављује податке о својим резервама злата, истиче Јилш, додајући да је тржиште злата у тој земљи у експанзији. Осим тога, у априлу 2016. године Шангајска берза злата утврдила је нову референтну цену за златне полуге, тргујући тим племенитим металом у јуанима.
Недавно отворена Шангајска берза злата у великој мери се разликује од Лондонске берзе злата у једној основној области. У Шангају купци злата имају и физичку испоруку истог, док се Лондон бави фјучерс уговорима у злату заснованим на папиру. У Шангају, „оно што купите — то и добијате, док је на Западу злато виртуелна роба“, казао је за Спутњик у септембру ове године Том Макгрегор, коментатор и уредник кинеске телевизијске мреже ЦНТВ.
Такви потези Кине покренули су спекулације да та земља иде на увођење златне подлоге за јуан. Међутим, према аустријском новинару, те претпоставке су неосноване.
Позивајући се на стручњаке, Јилш претпоставља да је актуелни „поход на злато“ земаља у развоју узрокован психолошким факторима, а не намером увођења валута са златним покрићем. Новинар такође предвиђа да ће цена злата наставити да пада у 2017. години. Ако ништа друго, како закључује, то је добра вест за дугорочне инвеститоре.
