Према речима Владимира Трапаре са Института за међународну политику и привреду, за Трампа највећу претњу представља управо Кина која би једног дана могла свој економски раст да претвори у глобалну доминацију.
Како каже, то се директно коси са оба могућа национална интереса САД: првим, да влада светом и успостави либерални хегемонистички светски поредаки, И другим — да влада само западном хемисфером али притом не дозвољавајући било коме другом да завлада овом другом, источном,.
Русија, према његовом мишљењу, за Трампа и САД не представља ту врсту претње јер није довољно моћна да успостави сопствену хегемонију у Европи и Азији, али истовремено могла би да постане највећи савезник Вашингтону за спровођење стратегије такозавног „уравнотеживања" Кине, будући да се великим делом територије граничи са њом.
И филизоф Никола Танасић сматра да је до наглог закорета у економској политици САД дошло након победе Трампа, али и пре његове инаугурације, пре свега због најава о укидању Транспацифичког економског споразума, али и због агресивне реторике новоизабраног америчког председника против Кине и њених интереса.
Танасић објашњава да се то огледа у томе што Трамп намерава да заустави одлазак америчких фабрика у Кину, где се, како тврди, краде америчка технологија. Додуше сада се, додаје Танасић, поставља питање да ли су САД довољно јаке да се економски супротставе том азијском гиганту.
Кад је реч о односима САД и Русије, уколико Трамп одустане од те велике стратегије доминације, једног од два поменута национална интереса који је Америка почела да спроводи након завршетка Хладног рата, и ако успостави нову политику без циља владавине светом, у Русији ће имати партнера, истиче Трапара.
Међутим, према Танасићу, највећи проблем ипак представљају јасно формиране олигархијске структуре у Америци које формирају национални интерес и диктирају политику. Иако су добар део позиција изгубиле, тврди он, с обзиром да су се чврсто позиционирале уз Хилари Клинтон током њене предизборне кампање, корпорације ће и даље настојати да дођу до те „лаке лове" путем војних интервенција, ратова и криза.
Такође каже да онај део јавности који суверено доминира антируском пропагандом, односно ти центри моћи, и медијски и политички, који диктирају хистерични однос Америке према Русији, истовремено су центри моћи који инсистирају на хистеричним реакцијама због избора Трампа за председника, а то већ изазива приличне потресе у релацијама измеђи САД и Европе.
