За куповину акција руског гиганта било је заинтересовано више од 30 потенцијалних купаца из Европе, САД, Блиског истока и земаља Азијско-пацифичког региона. Међутим, Русија je у среду објавила да је мањински удео од 19,5 одсто „Росњефта“ продала за 10,5 милијарди евра катарском државном инвестиционом фонду и швајцарско-британској компанији за трговину сировинама „Гленкор“.
Оба купца сада имају по 9,75 одсто акција „Росњефта“ и то је трећи по величини пакет акција у „Росњефту“.
Контролни пакет акција компаније остао је у рукама руске државе, а други по величини пакет акција у власништву je „Бритиш петролеума“ (19,75 одсто).
Председник Русије Владимир Путин је ову приватизацију оценио као највеће улагање на светском енергетском тржишту у 2016. години.
Раније се спекулисало се да ће западне санкције одвратити велике инвестиције у Русију, иако оне нису изричито забрањивале западним компанијама учествовање у приватизацији „Росњефта“.
Америчка агенција „Блумберг“ склопљени посао је назвала „неочекиваним“ и оценила је да западне санкције сада изгледају као „прилично слабе“.
„Дејли мејли“ је констатовао да су швајцарска компанија „Гленкор“ и катарски фонд „постали први међународни инвеститори, који су стекли удео у највећој руској нафтној компанији након што су се на привреду земље обрушиле санкције“, а „Фајненшел тајмс“ истиче да је овај „неочекивани уговор“ означио „тријумф председника Владимира Путина“.
Аналитичари оцењују да ће приватизација „Росњефта“ отворити нове перспективе за инвестиције у руску привреду.
„То је велики успех за ’Росњефт‘, а осим тога поново се отварају перспективе за инвестиције у Русију. То ће се такође позитивно одразити на курс руске валуте, она ће ојачати за минимум пет одсто“, каже за Спутњик Марван Искандер, либански аналитичар и аутор књиге о енергетском сектору Катара.
Катарски државни фонд, према подацима либанског стручњака, располаже капиталом од 220 милијарди долара, док је швајцарска компанија позната по својим инвестицијама везаним за експлоатацију сировина, пре свега злата.
Према речима Искандера, Русија има значајне ресурсе, који су тренутно потцењени, што њену привреду чини веома привлачном за улагања.
„Због нафтне кризе, могу се купити акције руских банака по ниској цени, као и компанија за производњу метала, алуминијума, злата и других племенитих метала. Због тога не треба да изненађује што расте интересовање за улагања у Русији, јер је један од фактора и пад цена“, рекао је Искандер.
Аналитичари кажу да би „Гленкор“ од те трансакције могао да профитира због приступа „Росњефтовој“ производњи нафте, док ће се катарски фонд учврстити на позицији једног од највећих инвеститора у једном од највећих светских бизниса.
Директор консалтинг компаније у Русији „ИХС глобал“ Максим Нечајев напомиње да је „Гленкор“ стари партнер „Росњефта“, а да би руска компанија од овог посла могла да добије нове дугорочне уговоре. То је сада „Росњефту“ посебно интересантно, јер се налази под санкцијама и не може да привуче дугорочне кредите.
Учешће катарског фонда Нечајев објашњава тиме што Русија предузима пријатељске кораке и тражи партнере на арапском тржишту. Експерт истиче да је руска одлука да смањи производњу нафте „пријатељски корак“, која помаже у изградњи односа и учвршћује трговинске односе међу земљама.
Подсећања ради, земље чланице ОПЕК-а су пре неколико дана постигле „историјски договор“ да се производња нафте смањи за 1,2 милиона барела на 32,5 милиона барела дневно, а западни медији су оценили да је улога руског председника Владимира Путина и министра енергетике Александра Новака у постизању договора била „кључна“.
Дуго вођени преговори о приватизацији Росњефта део су напора руске владе да прода део државне имовине како би попунила буџет, а аналитичари очекују да ће се ова „трговина“ одразити позитивно не само на руски буџет, већ и на тржиште, а да ће отворити и одређене инвестиционе могућности.
„Оно што се за сада може дефинитивно констатовати, то је да ће руски буџет добити додатна средства, и то у условима буџетског дефицита, који још увек постоји. Индиректно, овај договор ће позитивно утицати и на курс рубље. Што се тиче инвестиционих могућности, требало би да сачекамо три до шест месеци и тек тада ћемо видети колико јак ефекат има тај уговор. Мислим да су ’Гленкор‘ и Катарски државни фонд препознали потенцијал раста акција компаније ’Росњефт‘ и да би за годину-две могли да продају ове акције на веома повољним условима“, каже за Спутњик Сергеј Хестанов, саветник генералног директора компаније „Откриће брокер“.
Руски економиста Владимир Рожанковски оцењује да је уговор који је склопио „Росњефт“ са страним партнерима „фантастичан“ и истиче да је „Русија већ други пут у 2016. години оставила европске инвеститоре без даха“.
„Први пут када је упркос санкцијама и без икакве помоћи споља разместила еврообвезнице за којима је потражња била много већа од понуде. А сада је Русија фасцинирала други пут, јер је у парампарчад разнела традиционалну схему оваквих уговора. За такве врсте споразума се обично траже британске или америчке банке како би посредовале, а чије услуге веома скупо коштају. Сада ће друге компаније два пута размислити да ли је потребно платити посредницима, ако је Русија успела самостално да нађе инвеститоре и да заврши све послове“, рекао је за Спутњик Рожанковски.
