Сиријска војска напредује кроз источни део Алепа и положаје сиријског огранка Ал Каиде и њених савезника из „умерене позиције“ брзином каквој се ни највећи оптимисти нису надали.
Да ли ће победа Сирије и њених руских и иранских савезника над умереним и неумереним терористима у Алепу приближити крај сиријског грађанског рата? Каквог ће то значаја имати за нову равнотежу снага на Блиском истоку? Најзад, а можда и најважније, да ли се баш на рушевинама Алепа руши и светски поредак који је био изграђен на рушевинама Берлинског зида?
„Спутњик интервју“ са Стеваном Гајићем, сарадником Института за европске студије, и Дарком Трифуновићем са Факултета безбедности Универзитета у Београду, у петак је потражио одговоре на ова питања.
Што се даљег тока војне ситуације у самом Алепу тиче, каже Дарко Трифуновић, „тешко да ишта може да се промени… То је велика победа за председника Сирије Башара Асада и његове савезнике. Али битке ће се у Сирији тек водити. Сви знамо да су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници дестабилизовали Сирију, и нисам сигуран да те мрачне силе (ипак) нису успеле, јер Сирија је у хаосу“.
САД, Канада, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија издале су ових дана саопштење у коме су оштро осудиле офанзиву сиријских, руских и иранских снага у Алепу, позивајући их — безуспешно — да ту офанзиву зауставе. „То саопштење представља израз њихове немоћи, јер је Русија остварила величанствену победу у самом Алепу, као и у Палмири пре тога, али и на глобалном нивоу“, оцењује Гајић, истичући, међутим, да је ово саопштење пропраћено и двама конкретнијим потезима.
„То су овонедељна одлука председника САД Барака Обаме о укидању ограничења на испоруке оружја у Сирију — она говори да ће Обамина администрација до Трамповог преузимања власти остати на старим линијама — и састанак заливских савезница у Бахреину, коме је присуствовала и британска премијерка Тереза Меј. Овај састанак можда говори да они неће тако лако препустити победу Русији, Ирану, и наравно, самој влади у Дамаску.“ С друге стране, напомиње Спутњиков саговорник, „чињеница да Русија, Иран и Сирија игноришу оваква душебрижничка саопштења јасно говори о позицији силе на којој се они тренутно налазе, и да стање ствари на терену иде у њихову корист.“
Споменута Обамина одлука, сагласан је и Трифуновић, представља „директан одговор на успешну офанзиву на терену, у Алепу. САД ће покушати да оснаже своје савезнике у сиријском грађанском рату“.
Колики је значај коначне победе у Алепу? „Сам председник Сирије Башар ел Асад рекао је да је победа у Алепу од изузетног значаја, можда и најзначајнија до сада, али да рат још увек није готов… Тако да ће се рат сигурно наставити, али Асадова победа је извесна“, коментарише Гајић и додаје да подела Сирије, о којој се говорило, више није реалан сценарио јер се Асадове снаге данас налазе и у војној и у психолошкој предности.
Какав ће утицај победа званичне Сирије, уз пресудну помоћ коју јој је Русија пружила, имати на распоред снага на ширем простору Блиског истока? Норвешка државна телевизија ових дана, с тим у вези, коментарише: „Лидери региона, од (израелског премијера) Бенјамина Нетањахуа до (председника Египта) Ел Сисија сад одлазе у ходочашћа у Москву. Тамо траже политичку и војну подршку, што Русима даје прилику да обликују Блиски исток, прилику какву нису имали још од распада Совјетског Савеза“.
„Свим силама у региону“, напомиње Стеван Гајић, „јасно је ко сада води главну реч на Блиском истоку, зато сви и одлазе у Москву, наравно, свако са својим интересима“. А нарочито интересантним чини се приближавање ставова између Египта и владе у Дамаску, што би за баланс снага могло да буде од нарочитог значаја. „Египат је кључна земља у овом региону, и он има исти проблем с џихадистима и терористима из Исламске државе…“, објашњава Дарко Трифуновић мотиве овог приближавања.
Од највећег пак значаја јесте питање какав ће ефекат очекивана победа званичних власти у Дамаску, и Русије као њеног кључног савезника, произвести на досадашњи глобални поредак америчке хегемоније и свемоћи која ће, све је извесније, у Сирији спознати своја ограничења.
„Амерички пораз у Сирији означио би крај унилатералног момента Сједињених Америчких Држава“, језгровито је ових дана прокоментарисано на РТ-у, наговештавајући крај оног светског поретка који је настао падом Берлинског зида и распадом Совјетског Савеза. „Тај поредак је већ растурен у парампарчад. Ми већ живимо у мултиполарном свету, у коме више не постоји само једна сила која читаво човечанство држи у вазалном положају. Догађаји у Сирији говоре да смо дубоко загазили у једну нову епоху, епоху без америчке глобалне хегемоније. Живимо у потпуно новом историјском тренутку, који ће се одразити на сваком углу планете“, закључује Стеван Гајић.
